Petu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.
Ovogodišnji – #Digital2018 – trajaće 2 dana – 06. i 07. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.
Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.
Konferenciju će ove godine prvog dana otvoriti Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, Denis Kif, ambasador Velike Britanije u Srbiji i Tatjana Matić, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a drugog dana Kati Csaba, ambasadorka Kanade u Srbiji i Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije.
U panelu “SNOVI I JAVA GENERACIJE Z: UPOZNAJTE SVOJE BUDUĆE KUPCE, ILI MOŽDA BOLJE NE…” učestvovaće i Aleksandar Nikolić, direktor digitalnog sektora Communis DDB, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Da li dovoljno poznajemo generaciju Z i uticaj koji imaju na digitalnu komunikaciju uopšte?
– Kada smo napokon počeli da shvatamo Milenijalse, stigli su nam Zedovci. 🙂 Ako krenemo od standardne definicije to je jedna jako mlada generacija, tehnološki veoma snalažljiva, rodjena u periodu između 1995-te i 2010-te. Ipak za nas marketare mnogo bitnija informacija je da je to generacija koja je uveliko postala radna snaga, što nas dovodi do zaključka da njeni pripadnici zarađuju svoj novac i kupovno su sposobni. I zbog toga nama veoma intresantni.
Za razliku od prethodnih generacija koje su se rodile u analognom dobu, a završile u digitalnoj eri, ova generacija od svoje prve godine drži telefon u rukama i zgranuto reaguje na ljude starije od sebe rečenicom: «Pa ti imaš Instagram?» Ako krenemo od činjenice da prosečni korisnik moblinih uređaja tokom jednog dana «preskroluje» više od 100 metara sadržaja svojim palcem i dodatno uzmemo u obzir da pripadnici Generacije Z 2.4 puta brže «konzumiraju» digitalne medije od pripradnika starijih generacija, dolazimo do zaključka da dopreti do njih reklamnom porukom je jedan od najvećih izazova koji je ikada stavljan pred nas marketare.
Zedovci i Milenijalsi za razliku od prehodnih generacija ne polazu previše na brand heritage. Ljubav prema lovemark-ovima koja se prenosila sa generacija na generaciju njima više nije dovoljna. Ono što oni traže od brendova je da ih konstantno zasipaju nezaboravnim iskustvima. Luksuzni brendovi ovim generacijama više nisu statusni simboli, već oni brend cene prema uspomenama koje im on stvara. Upravo zbog takvih očekivanja danas više nego ikada brendovi moraju da budu svesni da oni ne kupuju proizvode. Oni kupuju bolju verziju sebe.
Kakve će tek biti “alfe koje stižu posle njih ne smem ni da pomislim…
Kako vidite korišćenje influens marketinga u komunikacijama danas? Da li se u nekim momentima i preteruje i ne koristi ovaj segment na pravi način?
– Sve napred navedeno je glavni razlog tolikog uticaja influenser marketing medju Zedovcima, ali i Milenijalsima. To su njihovi idoli i uzori. Oni pričaju istim jezikom, dele iste probleme, žele slična iskustva. Kod nas je ovaj trend veoma zaživeo u tolikoj meri da skoro da ne možete zamisliti kampanju namenjenu mlađoj ciljnoj grupi u kojoj ne sudeluju influenseri. Ukoliko ga koristite stihijski daće vrlo malo rezultata i utopiće se gomili sadržaja koji influenseri proizvode. Ali ako mu starateški i temeljno pristupite, vodeći računa koga angažujete (ovde se podrzumava da broj pratilaca nikako ne bi smeo da bude glavno merilo pri izboru), po mogućstvu to radite dugoročnije sa istim ljudima od kojih pravite brend ambasadore i kreirate sadržaj koji će i po završetku saradnje nastaviti da «živi» na nekom kanalu brenda, onda ste verovatno na dobrom putu. Najčešća greška koje se brendovima dešava je da forsiraju influencere da pričaju njihovim jezikom, dok je stvar upravo obrnuta: brend je taj koji treba da se pojavi kao nezaboravno iskustvo u jeziku kojim ova generacija priča.
Gde ovaj region kasni kada je u pitanju korišćenje digitalnih komunikacija?
– Prostora za napredak ima dosta, ali ono što je važnije je da postoji spremnost većine da se krene u veoma zahtevan proces digitalne transformacije. Mi suštinski ne treba da izmišljamo toplu vodu, već treba da pratimo globalne igrače i da detektujemo na vreme prostor u kome možemo da napravimo nešto inovativno na našem tržištu. Najveći benefit koji nam je donelo digitalno doba leži u činjenici da bilo ko, iz bilo kog dela sveta, može da izađe na globalno tržište sa inovacijom, što su neke od domaćih IT kompanija već prepoznale i uspešno iskoristile. Iskreno se nadam da ćemo uskoro biti svedoci toga i u sferi marketinških komunikacija.
Tokom dva dana u okviru deset panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, autorskim pravima u digitalnom dobu, kraljevima zabave u regionu, SVOD platformama, E-sportu, generaciji Z, strepnjama i nadama domaće IT scene, 20-godišnjici osnivanja kompanije Google i onome što dolazi iz naših garaža, ali i o greškama, padovima i ponovnim podizanjima uspešnih.
Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digitalconference.rs
