Okrugli sto „Bez kvalitetnih sirovina nema kvalitetnih proizvoda“ na kom su učestvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, proizvođači prehrambenih proizvoda i sirovina, kao i predstavnica udruženja potrošača, održan je danas u hotelu Crowne Plaza, u organizaciji PR agencije Pristop.
Na otvaranju skupa, Nenad Dolovac, savetnik za bezbednost hrane ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije podržao je ovakav vid panela tri strane i istakao da što se tiče kvaliteta proizvoda na tržištu Srbije, treba razdvojiti dva aspekta. „Često ljudi poistovećuju kvalitet sa bezbednošću. Kod bezbednosti hrane nema kompromisa i ono što nije bezbedno ne sme da se nađe na tržištu. Što se kvaliteta tiče, obaveza subjekta i inspekcijske službe je da kontroliše proizvode, u skladu sa pravilnicima. Pravilnici su doneti na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, a ima oko 25 pravilnika koji uređuju kvalitet proizvoda koji se plasiraju. Proizvodi su usklađeni sa tim pravilnicima. Za ono što nije usklađeno, daje se nalog za usklađivanje ili, ako je to nemoguće, sledi apsolutno povlačenje iz proizvodnje. Pravilnici su usklađeni sa zakonskim propisima koji važe na teritoriji EU. Često se dopunjavaju na godišnjem nivou i često imaju izmene, pa zato i mi obavljamo ta usklađivanja. Na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, svi subjekti u poslovanju su odgovorni za hranu koju iznose na tržište, a država pomoću različitih alata kontroliše i ispituje zdravstvenu ispravnosti, tj. bezbednosti i kvaliteta hrane na tržištu.“
Tokom skupa panelisti Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe, Miloš Marković, direktor marketinga kompanije Don Don, Predrag Nenin, menadžer za kvalitet i životnu sredinu kompanije Dijamant, Miodrag Jelić, generalni direktor Lesaffre za Srbiju, Rumuniju, Moldaviju i Bugarsku i Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije (CEPS), naglasili su da ozbiljni proizvođači posvećuju značajne napore da bi njihov proizvod bio kvalitetan – od nabavke kvalitetne sirovine i stroge kontrole procesa proizvodnje, jer je to preduslov za kvaltetan i konkurentan proizvod na tržištu.
Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača se posebno osvrnula na ulogu udruženja potrošača i istakla da »zakon o bezbednosti proizvoda ima sve elemente za sledljivost proizvoda, a potrošači imaju zahtev za doslednošću kvaliteta. Potrošači ne menjaju proizvod koji imaju kontinuirani kvalitet. Proizvod koji ima deklaraciju jeste kvalitetan proizvod. Na žalost, u Srbiji nisu rađene analize o tome kakvog su kvaliteta proizvodi na tržištu, već samo da su bezbedni za upotrebu. Takođe, ne postoji dobar ili loš kvalitet, već postoje kvalitetni i nekvalitetni proizvodi. Najveći problem u deklarisanju hrane udruženje vidi u nutritivnim tablicama. Potrošači ih retko čitaju ili ih ne razumeju. Jedino im posebnu pažnju posvećuju osobe sa nekim vidom zdravstvenog problema.«
„Kada dvadeset godina kontinuirano ulažete u kvalitet, što podrazumeva ulaganja u svaki segment poslovanja, od nabavke, proizvodnje, razvoja, istraživanja tržišta, do komunikacije sa našim potrošačima, mogu slobodno da kažem da je Grand kafa postala brend koji je danas, sam po sebi, garancija kvaliteta“, izjavio je Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe. Ipak, za očuvanje vrhunskog kvaliteta, u koji kompanija godišnje uloži oko 400.000 evra, kao i stručnost i energiju svojih zaposlenih, i te kako je važna podrška države, ali i udruženja potrošača, koja treba da edukacijom na temu kvaliteta, podignu lestvicu očekivanja potrošača, naglasio je Andrej Bele.
„Hleb je u Srbiji i dalje osnovna kategorija hrane, iako je pekarska industrija značajno uznapredovala u poslednjih desetak godina. Zato i uredba o obaveznoj proizvodnji hleba „T-500“ još važi, mada se na tržištu sve više traži hleb čiji je sastav bitno složeniji i bogatiji sastojcima, čija je nutritivna vrednost veća. Takav hleb odgovara standardima razvijenih zemalja, a to potvrđuje i naš primer, jer tost koji proizvodimo u Kragujevcu, izvozimo i u zemlje EU. Do sada je Don Don u razvoj pekarstva u Srbiji uložio skoro 70 miliona evra, a i dalje imamo potrebu da neophodne sastojke za razne vrste hleba uvozimo da bismo proizvodili hleb boljeg kvaliteta. Zato nam je potrebna podrška i razumevanje države, da podrži proizvodnju kvalitenih sirovina za pekarsku industriju i dodatno nam omogući infrastrukturna poboljšanja, jer bismo sa u tom slučaju imali sve uslove za efikasniju proizvodnju, koja može da konkuriše evropskim standardima“, naglasio je Miloš Marković, direktor marktinga kompanije Don Don.
U oko dva sata izlaganja, panelisti su izneli primera dobre prakse, ali i probleme koje imaju u poslovanju, a koji se prvenstveno odnose na razne uredbe i certifikate koje proizvođači moraju da zadovolje da bi njihov proizvod bio siguran i bezbedan na tržištu, a da kvalitet ipak zavisi od mnogo drugih uslova koje moraju da ispune.
„Kompanija Dijamant, kao lider u proizvodnji jestivih ulja, margarina, majoneza i preliva, posebnu pažnju posvećuje kvalitetu i bezbedbosti svojih proizvoda. Tradicija duga 80 godina, kao i liderska pozicija na tržištu potvrđuje našu posvećenost i istrajnost po tom pitanju. Razvoj asortimana i inovativna rešenja doprinose poziciji naših brendova, ali ključ je u kvalitetu sirovina. Dijamant ima prednost u odnosu na konkurenciju, ne samo zbog svog znanja i iskustva, već i zbog toga što se naša proizvodnja nalazi u Banatu gde se proizvodi 70% suncekreta koju koristimo u proizvodnji“, izjavio je Predrag Nenin, spec. mikrobiolog, menadžer upravljanja kvalitetom i zaštite životne sredine kompanije Dijamant.
Miodrag Jelić, generalni direktor kompanije Lesaffre za za Srbiju, Rumuniju, Moldaviju i Bugarsku, koja je jedan od lidera u oblasti pekarstva, ovom prilikom istakao je da je cilj udovoljiti lokalnom tržištu i da je upravo to uz poštovanje standarda kvaliteta najbolje merilo uspeha. “Ulaganje u kvalitet nije samo obaveza, već i potreba. Mi smo kao vodeći dobavljač svežeg pekarskog kvasca u Srbiji, od 2013. pa naredne 3 godine uložili u evoluciju hladnog lanca i snabdeli naše distributere vozilima sa rashladnim uređajima, što se pokazalo kao potez koji je umnogome doprineo da se kvalitet našeg proizvoda održi do krajnjih korisnika.” On se ovom prilikom osvrnuo i na to da svaku kompaniju čine ljudi i da odnosi sa poslovnim partnerima, kvalitet usluge i podrške prema korisnicima mogu biti faktor koji će napraviti razliku.
Zaključak skupa je preporuka i potrebe poizvođača da država još više podstiče kvalitet proizvoda, a bilo je i predloga da se imenuje institucija koja bi u svim spornim situacijama zauzimala zvaničan stav o svim pitanjima u vezi sa hranom, otklanjala eventualne nedoumice u primeni zakonskih propisa, a imala bi važnu ulogu i u edukaciji potrošača. Takođe, prevladalo je mišljenje da bi država trebalo jače da podrži brendove koji su nosioci kvaliteta, imeđu ostalog i radi boljeg pozicioniranja domaćih brendova na tržištima izvan Srbije.
Zadatak udruženja potrošača je da više edukuju potrošače kako da prepoznaju kvalitet, na koji način da se informišu o standardima i šta oni znače za potrošača, kao i o sastavu samog prozvoda, na kome je deklaracija prva oznaka koja prenosi poruku kvaliteta. Takođe, udruženje treba da nadgleda komunikaciju o samom brendu, jer informacije u porukama prema potrošačima mogu da dovedu potrošača u zabludu.
Kompanije se kvalitetom svojih proizvoda razlikuju od konkurencije i od proizvođača koji ne ispunjavaju propisane standarde kvaliteta. Kvalitet je pre svega oznaka lidera, i njegovog nastajanja da ga održi i unapređuje od sirovina do gotovog proizvoda. Da bi potrošačima bila jasna razlika između kvaliteta prozvoda na tržištu, kompanije moraju da ulože mnogo napora, ne samo u sam proizvod, već i u celokupan proces proizvodnje, u inovativna rešenja, u odnos sa potrošačima, ali i u bolju komunikaciju sa državom koja bi trebalo da zvanično podrži napore onih koji se bore za kvalitet proizvoda na tržištu i bezbednost hrane.
