Color Media Communications već petu godinu za redom organizuje konferenciju “CSR Srbija 2019 – Pioniri društvene odgovornosti” posvećenu društveno odgovornom poslovanju.
Konferencija će se održati 30. maja 2019. godine, u hotelu Holiday Inn u Beogradu (Španskih boraca 74), s početkom u 9 časova.
Na otvaranju događaja prisutnima će se obratiti: Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine; Regina de Dominicis, direktorica Kancelarije UNICEF-a u Srbiji i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Na ovogodišnjoj konferenciji predstaviće se lideri globalne održivosti u svetu i kod nas. Govorićemo o implementaciji cirkularne ekonomije, zašto je ona važna za Srbiju? Koji su njeni benefiti? Osim unapređenja ekonomije i mogućnost stvaranja novih radnih mesta, koncept cirkularne ekonomije je neminovan, jer je ugrađen u evropske propise. Procene su da se uvođenjem cirkularne ekonomije u Srbiji mogu otvoriti nova radna mesta i povećati konkurentnost domaće privrede, naročito u sektoru reciklaže.
Broj kompanija u Srbiji koje integrišu CSR principe u strategiju poslovanja i razvijaju strateške CSR programe iz godine u godinu je sve veći. Saznaćemo koje kompanije su posvećene ispunjavanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, pričaćemo na temu ekonomskog osnaživanja žena, a od članica Nacionalne asocijacije čistoće Srbije saznaćemo kako doći do čistije Srbije.
Ovim povodom, naša sagovornik bio je Dragan Srećković, iz Trag fondacije koji će učestvovati na zanimljivom panelu pod nazivom “”IZAZOVI” I IZAZOVI ORGANIZOVANOG DOBROČINSTVA: Mesto humanitarnih fondacija u digitalnom dobu”.
Trag fondacija dodeljuje i nagradu Virtus. Kako se promenilo viđenje filantropije tokom 12 godina postojanja nagrade?
– Viđenje filantropije se menja i to u pozitivnom pravcu, mada ne onoliko brzo koliko bismo želeli. Radeći na razvoju filantropije već dugi niz godina, vidimo da je sve više domaćih kompanija, uključujući i mala i srednja preduzeća, koja pokreću filantropske akcije ili se uključuju u njih. Toliko učešće nismo imali pre 12 godina kada je Trag počeo da dodeljuje nagradu. Takođe, sve je više primera individualne filantropije – građana koji doniraju novčana sredstva ili daju druge vrste filantropskih doprinosa. To nas je i podstaklo da, od pre nekoliko godina, počnemo da odajemo priznanje pojedincima. Verujemo i da oni svojim primerima mogu da podstaknu druge da deluju na sličan način.
– Istraživanje javnog mnjenja koje smo sproveli na jesen 2018. godine pokazuje da su se stavovi građana o filantropiji promenili, i to na bolje. Zanimljivo je da u 2018. godini 53% građana veruje da svojom donacijom, ma koliko ona mala bila pojedinačno, zajedno sa donacijama drugih može da doprinese nekom opštem dobru. Takav stav je u 2012. godini imalo manje ljudi, samo 44%.
Kako se percipira uloga poslovnog sektora u akcijama za opšte dobro?
– Kompanije i mala i srednja preduzeća se sve više percipiraju kao aktivni i značajni akteri na polju filantropije. Trag fondacija to posebno vidi kroz veći broj prijava kompanija za različite kategorije Virtus nagrada, kao i kroz drugačije pristupe i metode filantropskog rada koje MSP sprovode kroz saradnju sa organizacijama koje Trag podržava. Kroz praćenje tih saradnji vidimo da mnoga MSP ne komuniciraju jasno podršku koju pružaju, i ovom prilikom ih pozivamo da budu ponosni na svje doprinose i to javno ističu. Što se tiče percepcije koje imaju građani, istraživanje nam govori da je najveće očekivanje od poslovnog sektora davanje donacija u novcu (34% ima to očekivanje), dok manje od polovine tog broja očekuje od poslovnog sektora da predvodi ovakve akcije ili učestvuje u njima (16%). Zanimljivo je i da isti broj građana 2012. i 2018. godine smatra da je glavna motivacija kompanija da učestvuju u filantropskim aktivnostima da bi stvorile bolju sliku o sebi među potrošačima, kako bi posledično povećali profit (36% deli takvo mišljenje). Međutim, u odnosu na 2012. raste broj onih koji smatraju da glavna motivacija leži u želji da se pomogne onima kojima je to najpotrebnije (8% u 2012, a 12% u 2018.).
– Rezultati još jednog istraživanja koje smo radili, o stavovima donosioca odluka o filantropiji iz sva tri sektora – javnog, poslovnog i civilnog, koji je Trag fondacija sprovela krajem prošle i početkom ove godine, pokazuju da predstavnici javnog i civilnog sektora smatraju da poslovni sektor predstavlja ključnog donatora, a da je uloga ostalih aktera da ga motivišu da daje više i da omoguće da proces davanja bude što lakši, odnosno da se boljim zakonskim rešenjima i olakšicama davanja podstiču.
Koliko građana i poslovnih subjekata učestvuje u filantropskom radu?
– Taj broj se svakako povećava, mada mi smatramo da može da bude veći i radimo na tome da raste. Iskustva Trag fondacije kroz Virtus nagradu, ili programe podrške lokalnim organizacijama civilnog društva da prikupljaju sredstava na lokalnom nivou za svoje filantropske aktivnosti, govore o sve većem učešću građana i poslovnih subjekata u filantropskim aktivnostima. Za Virtus nagradu koju smo dodeljivali za 2017. godinu imali smo ukupno četrdeset i jednu novoprijavljenu kompaniju i pojedinca u odnosu na prethodne godine, a za 2018. ukupno 37 prvi put prijavljenih. Evo i drugačijeg primera: ove godine je 50% podržanih lokalnih organizacija koristilo neku od crowdfunding platformi (najčeše donacije.rs), za razliku do 10% u prethodnom ciklusu podrške. To nam govori da lokalne organizacije prepoznaju građane kao podržavaoce i donatore, ali i da su građani u većem broju spremni da se uključe u ovakve akcije, kao i da su sada dostupniji novi, bolji alati. Već spomenuto istraživanje javnog mnjenja nam pokazuje i da, za razliku od 59% građana koji su 2012. godine rekli da su ikada učestvovali u filantropskim akcijama, taj procenat je na kraju 2018. veći – 66%. I to nam govori o većem poverenju u akcije i organizatore, kao i o većoj raznovrsnosti načina da se učestvuje u filantropskim aktivnostima, ali i u društvenom životu uopšte.
Sa druge strane, dobar deo građana i dalje ne učestvuje u davanjima za opšte dobro, a kao glavni razlog spominje se loša materijalna situacija (55%), nepoverenje (28%) i nedostatak informacija (8%).
Kakva je saradnja Fondacije sa državnim institucijama, posebno sa lokalnim samoupravama i kako bi se ona mogla unaprediti?
– Od kada sistematski radi na promociji filantropije, Trag saradjuje sa državnim institucijama. Na primer, na inicijativu Traga i uz učešće velikog broja drugih organizacija, 2010. usvojen je aktuelni Zakon o zadužbinama i fondacijama, a vodič za primenu tog zakona i danas služi onima koji nameravaju da osnuju fonadaciju. Taj zakon donet je u sardnji sa Ministarstvom kulture, informisanja i informacionog društva. Danas, Trag u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje, koji finansira USAID, a realizuje Koalicija za dobročinstvo koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, zajedno sa Catalyst Balkans, SMART Kolektivom, Srpskim filantropski forumom, Forumom za odgovorno poslovanje i Privrednom komorom Srbije, predvodi zagavoračke inicijative da se promene zakoni koji će prvenstveno kompanijama omugućiti da daju lakše i više – na primer kroz lakše doniranje viškova hrane. A jedan od dugoročnih ciljeva su i zakonske mere za podsticanje individualne filantropije. U svrhu bolje komunikacije sa donosiocima odluka i stvaranja šire platforme kako bi došlo do pozitivnih promena, u 2018. je osnovan Savet za filantropiju pri kabinetu premijerke, koji čine članovi Koalicije, privredni subjekti i relevantna ministarstva i uprave. Radimo na tome i nadamo se da će u narednom periodu osnivanje Saveta dati konkretne rezultate i da će zakonodavni okvir biti podsticajniji za filantropsko delovanje. Nadamo se i da će javni sektor pokazati više razumevanja za rad civilnog sektora uopšte, i da će početi da otvarata prostore za njegovo delovanje za dobrobit čitavog društva.
– Što se lokalnih samouprava tiče, Trag nema direktnu saradnju sa njima, ali ohrabrujemo lokalne organizacije da razvijaju partnerstva sa donosiocima odluka na lokalnom nivou, uključujući i lokalne samouprave, ukoliko ta partnerstva znače dobrobit za lokalnu zajednicu, a saradnja je transparentna i zasnovana na obostranom uvažavanju i međusobnom jačanju.
Konferencija “CSR Srbija 2019 – Pioniri društvene odgovornosti” održava se uz podršku kompanija: Vojvođanska banka, Delta Holding, Aqua Viva, Telenor fondacija, Sigma Kula – Hlorogen. GSK i AMS Osiguranje.
Teme ovogodišnjeg događaja možete pogledati na linku: http://www.color.rs/csrsrbija2019/
