Home Konferencije #Digital2019 – Aleksandar Conić: Cilj je da u narednom periodu, pored nisko...

#Digital2019 – Aleksandar Conić: Cilj je da u narednom periodu, pored nisko i srednjebudžetnih projekata, u Srbiju dođu i visokobudžetni filmovi

1617
0

Šestu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital”, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2019 – trajaće 2 dana – 05. i 06. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

#Digital je konferencija na kojoj učestvuju CEO telekoma u regionu i to je jedini skup koji okuplja prve ljude vodećih operatera: MTS, VIP, Telenor, Deutsche Telekom, Orion, Mtl Bugarska.

Konferenciju otvara Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Kyle Scott, ambasador SAD-a u Beogradu, Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa Delagacije EU u Srbiji, Subrat Batačardži, ambasador Indije u Beogradu.

U susret konferenciji, a u okviru panela “Na uglu Bulevara revolucije i Sunset avenije: Srbija kao globalna filmska meka”, razgovarali smo sa Aleksandrom Conićem, vlasnik produkcijske kuće Clockwork Film Production.

Kao vlasnik domaće producentske kuće, kako vidite napredak u domaćoj kinematografiji? Šta je dovelo do velikog preokreta u protekloj godini?

– Dve stvari su dovele do preokreta i ubrzanog razvoja industrije. Sa jedne strane, to je usvajanje “film friendly” strategije i uvođenje podsticaja za strane producente od 25%, što je dovelo do toga da prihod od filmske produkcije samo u protekle tri godine iznosi 75.5 miliona eura, čime smo Srbiju učinili još konkurentnijom na svetskom tržištu. Sa druge strane, u Filmskom centru Srbije uspeli smo da znatno povećamo budžet za domaću kinematografiju na preko 10 miliona eura, što će doprineti još kvalitetnijoj produkciji domaćih ostvarenja.

Da li kao producent možete sa sigurnošću da kažete da će neki film biti gledan? Kakvi parametri, uglavnom, upućuju na to?

– To se nikad sa sigurnošću ne može znati. Formula ne postoji, jer na filmu 1 + 1 + 1 nisu uvek tri. Možete da imate vrhunski scenario, odličnog reditelja i sjajne glumce, a da uspeh nije postignut. Iskustvo, naravno, uvek pomaže.

Da li region prepoznaje domaći uspeh? Kakvi su komentari?

– Svakako. Regionalna saradnja je sve bolja i naši filmski profesionalci se sve česće angažuju u regionu, i obrnuto. Isti jezik, ista istorija kinematografije i način edukacije je nešto što nas ujedinjuje i čini idealnim partnerima u radu na filmu.

Kakva je situacija sa dolaskom stranih produkcija u naše gradova i kakva je saradnja predviđena za skoriju budućnost?

– Srbija ima izuzetnu šansu, u poslednje četiri godine, glas o kvalitetu srpske kinematofrafske produkcije proširio se u svetu, a u istom periodu samo je Clockwork producirao 10 filmova. Prošlogodišnji Bolivudski hit “URI: The Surgical Strike” videlo je preko 100 miliona ljudi. Zamislite samo novac koji bi naša zemlja morala da investira za promotivne spotove koji promovišu naše gradove i našu zemlju.

Cilj je da u narednom periodu, pored nisko i srednjebudžetnih projekata, u Srbiju dođu i visokobudžetni filmovi.

Srbija ima neverovatne prirodne potencijale, i stranim produkcijama je interesantna zbog svoje zanimljive geografije, jer se tri veoma različite scenografske lokacije nalaze se na rastojanju od 350 kilometara. Stranim produkcijama smo interesantni i kao nacija sa dugom istorijom bavljenja filmom, imamo vrlo kvalitetne kadrove i svi govorimo engleski, što je naša ogromna prednost u odnosu na druge zemlje u ovom delu Evrope.

Povrh svega, svaka strana produkcija koja dođe, donese i ostavi u našoj zemlji neka nova znanja i novu tehnologiju. Radeći na stranim filmovima, naši filmski radnici stiču nova znanja koja posle primenjuju u domaćoj kinematografiji i podižu kvalitet nacionalnih filmskih projekata.

Film kao roba je specifičan produkt, jer bi trebalo da sadržai umetnički okvir, da obrazuje, informiše i zabavi, ali i da tu svoju “uslugu” proda. Jasno je da bi uz državnu cenzuru do nastanka bilo otežano doći, ali kolika je uloga medijskog sponzora u srpskoj kinematografiji?

– U današnje vreme hiperprodukcije, samo uz dobre medijske partnere mi dopiremo do ciljne publike. Uloga medija je ključna, jer i ako postoji dobar film, bez jakog medijskog partnera i podrške u javnosti, on neće imati veliku gledanost.

Detaljniju agendu i način prijave za konferenciju možete pogledati na sajtu: digitalconference.rs