Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) danas je u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, organizovao skup „Nuklearna sigurnost danas“.
Konferencija je posvećena odgovorima na značajna pitanja o nuklearnoj sigurnosti, upotrebe znanja o nuklearnoj energiji i jonizujućem zračenju u mirnodopske svrhe, kao i regulisanju i kontroli tih delatnosti.
Konferenciju je otvorila Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije i predsednica Odbora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije koja je istakla „da nuklearna energija predstavlja najznačajniji razvojni potencijal, i teško je naći drugi izvor energije sa tako različitim poljima primene, kao sto su medicina, farmacija, poljoprivreda itd. Nuklearna energija je decenijama sinonim strepnje, pogotovo kada je u pitanju vojna primena. Ni Srbija nije bez primera akcidenata srećom mnogo manjih razmera, kada je u Vinči šestoro naučnika bilo ozračeno smrtonosnom dozom radijacije 1958. godine. Šira javnost i dalje ne zna sta se desilo u Vinči pre šest decenija, zato sto se o tome do skoro ćutalo. Nuklearna energija kao mnoge druge epohalne stvari koje su dovele do razvoja našeg sveta, istovremeno je fascinatna ali i zastrašujuća po posledicama koje može imati. Duboko verujem da čovečanstvo mora da nauči kako da ovlada nuklearnom energijom tako da bude blagodatna po sve nas.“
Na četvrtom panelu pod nazivom “Regulativa, kontrola, komunikacija sa javnošću i fenomen “Černobilj” u popularnoj kulturi” učestvovali su: dr Bojan Radak, savetnik direktor SRBATOM-a, Radmila Ćorović Medenica, direktor Spoljnotrgovinskog prometa Instituta za nuklearne nauke “Vinča”, Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe i prof. dr Goran Milašinović, kardiolog i pisac.
U uvodnom izlaganju u panel dr Bojan Radak istakao je da strah potiče od neznanja, a da onaj ko je zastrašen podleže zabludama kao što su da ozračen čovek zrači ili da se radijacija prenosi kao zaraza, stoga se moramo informisati i na osnovu pravih informacija donositi odluke i zaključke o radijaciji i zračenju. Ovo je jedna od najregulisanijih oblasti ljudske delatnosti a cilj Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti je dostizanje višeg novoa zaštite zdravlja pojedinaca, stanovništva i životne sredine, sada i ubuduće, od štetnog dejstva jonizujućeg zračenja. Takođe je istakao da atomska energija ima taj hendikep da je počela sa atomskom bombom, a da je električna energija počela sa električnim stolicom drugačiji bismo pogled imali i na nju.
Prof. dr Goran Milašinović je napomenuo da je počeo da se bavi slučajem Vinča kada je pročitao da je prva transplatacija koštane srži izvedena 1958. godine od strane Žorža Matea na naučnicima koji su došli iz Vinče, a da se to nigde ne pominje. Nobelovu nagradu za prvu transplataciju dobio je dr Vilson, amerikanac, 20 godina posle toga, koji je u svom pozdravnom govoru, prilikom primanja Nobelove nagrade, rekao da je pokušaj prve transplatacije koštane srži na ljudima napravljen na naučnicima posle slučaja Vinča, iako je pokušaj bio neuspešan i to je bio jedan od paradoksa koji ga je privukao da napiše knjigu o ovom slučaju.
Nuklearne tehnologije su dragocena tekovina civilizacije. Kao i svi drugi pronalasci i otkrića.
Strah nas često sprečava da shvatimo i koristimo vrednosti nuklearnih tehnologija za čovečanstvo. Strah nas često sprečava čak i da se INFORMIŠEMO – i možda, na osnovu PRAVIH informacija, odlučimo da li želimo da ih koristimo ili ne. Misija ove konferencije bila je da komunikacija o ovim temama postane pristupačnija za javnost i da javnost dobije prave informacije.
O čemu se sve tokom panela diskutovalo pogledajte u video snimku u nastavku:
