Druga po redu konferencija o održivom razvoju povodom Dana planete Zemlje “Serbia Goes Green“, u organizaciji Color Press Grupe i magazina “Diplomacy & Commerce”, održaće se 20. aprila u hotelu Crowne Plaza u Beogradu, u sali Atlantic.
Tokom četiri panela i dve studije slučaja, učesnici će razgovarati o izazovima Srbije ka ispunjenju zahteva iz Poglavlja 27 procesa pridruživanja EU, organskoj proizvodnji i njenoj ulozi u celokupnoj privredi, obnovljivim izvorima energije, ekoturizmu, ekološkim kućama i ekološki osvešćenim kompanijama.
Na panelu “Kvaka 27 – Kako zahtevi, prakse i sredstva iz EU mogu pomoći Srbiji da bude uređenija i čistija zemlja” učestvovaće i dr Ratko Bajčetić, potpredsednik Zelene stranke sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Šta je po vašem mišljenju najveći izazov Srbije u ispunjenju poglavlja 27 u procesu pristupanja EU?
– Prema medijima, ali i brojnim domaćim i svetskim stručnjacima najveći izazov ovog poglavlja je finansijske prirode, koji prema preliminarnim procenama iznosi preko 10 milijardi evra. To svakako jeste ogroman novac, ali ono što bi moralo da se zna jeste da ovo poglavlje obuhvata čitav set podoblasti u okviru životne sredine i klimatskih promena, koje su predugi niz godina, pa i decenija potpuno zapostavljani. Što se tiče horizontalnog zakonodavstva u ovoj oblasti, najmanji problem je prepisati odredbe iz nekih zakonodavstava članice EU, ali ostaje problem sprovođenja donesenog. Sve ostale podoblasti najveće izazove imaće u sprovođenju propisa i izgradnji efikasnih i efektivnih institucija kontrole po oblastima. Oblast upravljanja otpadom, recimo, jedna je od oblasti koje osim ulaganja u rešavanje ove problematike u vrlo kratkom periodu mogu doneti, ne samo benefite po životnu sredinu, nego i oblasti zapošljavanja i povećanja standarda stanovništva. U oblasti kvaliteta voda ulaganja su procenjena na preko 50%, a po nekima i na 70% ukupnih sredstava za celokupno Poglavlje 27, što jeste jedan od najvećih problema životne sredine u Srbiji. Nisu tu u pitanju samo postrojenja za tretman otpadnih i sanitarnih voda, nego i čitav spektar drugih aktivnosti kojima je potrebno dostići dobro stanje i status, kako površinskih, tako i podzemnih voda u Srbiji. Na ovo podpoglavlje samo se nadovezuju sva druga podpoglavlja, počev od kvaliteta vazduha, kontrole industrijskog zagađenja, upravljanja hemikalijama, pa i zaštiti od buke i civilnoj zaštiti, koja su u veoma tesnoj međusobnoj interakciji. Podpoglavlje, ili sektor klimatskih promena treba posmatrati takođe u sklopu prethodno pomenutih, ali i zasebno, jer ovo podpoglavlje obuhvata i razvoj tehnologija za korišćenje obnovljivih izvora, u čemu smo, moramo to priznati veoma nisko kotirani. Kad se pogleda sveukupan proces pregovaranja u ovom poglavlju, ono što mora da se izdvoji kao najveći izazov, a on se od državnih institucija često pogrešno podrazumeva, jeste svest stanovništva o potrebi očuvanja životne sredine, jer će bez toga ukupna cena koštanja po ovom poglavlju samo rasti, a potrebno stanje i efekti će izostati.
Da li su evropski fondovi u ovoj oblasti jedan od načina da Srbija bude čistija, uređenija, ali i osvešćenija o tome koliki je problem zaštita životne sredine?
– Evropski fondovi, međunarodni, bilateralni i multilateralni projekti, direktna naučno-tehnološka i materijalno-finansijska pomoć drugih država, pa i neizostavni, ali povoljni krediti za rešavanje problematike u oblastima Poglavlja 27 (ali i drugih poglavlja) jesu neizostavni i potrebni, ali oni mogu finansijski i materijalno-tehnički pokriti samo jedan deo potrebnih aktivnosti u okviru ovog projekta. Koliki je taj deo, odnosno, naše direktno finansijsko učešće u dostizanju zahteva Poglavlja 27 najviše zavisi od tri faktora:
1. Ukupna i raspoloživa fondovska i projektna sredstva do kojih bi se moglo doći u procesu, koja variraju i u zavisnosti su od ekonomsko-finansijske situacije u Evropi i svetu, kao i od drugih uticaja na koje Srbija skoro da uopšte nema uticaja;
2. Sposobnost naših stručnjaka da prepoznaju šansu za učešće u projektima koji se tiču ispunjavanja zahteva poglavlja, a to podrazumeva daleko veću informisanost, poznavanje evropskih finansijskih, tehničko – tehnoloških i svih drugih propisa iz obalsti koje su pokrivene poglavljem 27;
3. Učešće državnih institucija kroz prepoznavanje projekata, upućivanje na pogodne učesnike i podsticanje učešća u projektima koji se tiču ispunjavanja zahteva iz pregovaračkog procesa, kako bi se izbeglo dupliranje, bespotrebno trošenje ljudskih resursa na projekte koji nisu prioritetni i kako bi se pokrio najveći deo oblasti iz Poglavlja. Zbog toga se kao neophodno nameće posebno Ministarstvo za životnu sredinu, koje bi objedinjavalo sve aktivnosti iz oblasti životne sredine, ali i klimatskih promena.
U pogledu podizanja svesti o životnoj sredini, za pohvalu su neke akcije koje sprovode državni organi i medijske kuće, ali to je nedovoljno da bi se pokrile sve generacije, sve delatnosti , sve socijalne kategorije stanovništva i društvene grupe, kao i sve geografske oblasti u Srbiji.
Pisali ste nedavno o klimatskim promenama. Šta to očekuje Srbiju do 2050. godine?
– U svetskoj nauci iskristalisale su se dve grupe naučnika, od kojih jedna grupa zastupa tezu da su klimatske promene isključivi plod ljudske aktivnosti i da je čovek jedini krivac za to, dok druga grupa klimatske promene posmatra kao neizbežan prirodni ciklični proces i da je čovekova uloga u tome bez značaja. Istina je verovatno negde na sredini, jer cikličnost klimatskih promena je ustanovljena i dokazana, ali je uticaj čoveka na brzinu tih promena takođe primetan. Generatori klime su okeani, a temperatura velikih okeanskih voda i salinitet osnovni su parametri za kretanje okeanskih struja. Upravo su ove struje generatori vremenskih pojava na zemlji kao što su cikloni i anticikloni, odnosno generatori kretanja kišonosnih oblačnih masa i toplih i hladnih vazdušnih frontova. Prema scenariju povećanja globalne temprature ovim tempom, do 2050-te godine u Srbiji ne bi došlo do drastičnijih promena do 2050. godine, u smislu srednjih godišnjih vrednosti većine meteoroloških parametara, osim u pogledu padavina. Severni i centralni deo Srbije imao bi smanjenje ukupnih padavina, dok bi zapadni i južni deo Srbije imao ne toliko izraženo povećanje. Ono što je značajnije jeste da bi se promenile amplitude jakih kiša i velikih suša, pa bi suše bile dugotrajnije uz povećenje vreline, a kratkotrajne, jednodnevne i višednevne kiše bile bi sa većim talogom. Drugim rečima, suše bi bile dugotrajnije i sa više vreline, a pljuskovite padavine izraženije i raspoređene u svega nekoliko dana tokom meseca. Sve to bi se odrazilo i na povećanje učestalosti kako poplava, tako i suša.
Sve informacije i način prijave za učešće pogledajte na zvaničnom sajtu www.color.rs/serbiagoesgreen2017