Dvorac Eđšeg (na mađarskom Egység) je dvorac gradskog tipa koji je sagrađen na tadašnjem obodu Novog Sada, na putu prema Futogu, u današnjoj ulici Antona Čehova 4. Podiglo ga je Streljačko udruženje (Societas Jaculatoria) iz Novog Sada, a nosi ime po mađarskoj reči Egység koja u prevodu znači „Jedinstvo“, budući da je to bio naziv sportskog društva koje se dugo nalazilo u ovim prostorijama. Projektovan je i sagrađen 1890. godine na stogodišnjicu osnivanja udruženja strelaca, a projektovao ju je slavni arhitekta Đerđ Molnar (György Molnár) u tada aktuelnom eklektičnom stilu, dok je zidar bio Karl Lerer (Karl Lehrer). Naime, eklektični stil u kome je zgrada sagrađena karakterističan je za drugu polovinu 19. veka, ali su se zgrade u ovom stilu podizale do duboko u 20. vek, skoro do Drugog svetskog rata.
Nažalost, dvorac je imao tužnu sudbinu dugi niz godina. Bio je svratište za beskućnike i dom za narkomane, neporedno blizu dečjeg igrališta, i predstavljao je tužno ruglo. Bio je u skoro potpuno ruiniranom stanju, te su se neki zvaničnici pitali i da li je rekonstrukcija uopšte moguća. Međutim, bolji dani za Eđšeg dolaze 2007. godine kada je zgrada spasena od rušenja time što je proglašena spomenikom kulture i stavljena pod zaštitu države. Mada je prethodno spasen krov i rekonstruisan još 2000. godine, da se ne bi urušio i da unutrašnjost ne bi kisnula, prava rekonstrukcija je izvršena između septembra 2010. do juna 2012. godine, a sredstva je dao Grad Novi Sad, kome je Eđšeg, koji je postao kulturna stanica, jedna od uzdanica u godini kada je grad nosilac titule Evropske prestonice kulture 2022. godine (odloženo sa 2021. godine zbog pandemije koronavirusa). Radove je nadzirao Zavod za zaštitu spomenika kulture, a iznos uložen u rekonstrukciju je 55 miliona dinara. Eđšeg, osim glavne balske i bogato dekorisane dvorane, sadrži tri sporedne dvorane i veliku balsku dvoranu. To se desilo po konzervatorskim pravilima i uslovima. Danas se ovde nalazi Kulturna Stanica Eđšeg sa bogatim programom.
Enterijer glavne sale je bogato dekorisan, a tavanica je oslikana scenama iz lova i seoskog života i stilizovanim floralnim i geometrijskim motivima. Pilastri imaju korintske kapitele, a unutrašnjost je veoma svetla. Zanimljivo je, kako navodi dopis Društva arhitekata Novog Sada, da je Stara Streljana, kako se zgrada ponekad ranije nazivala, dobila neka od najsavremenijih rešenja tokom rekonstrukcije i sanacije, tako da sada ima najsavremenije instalacije, osim rekonsrukcije originalnih elemenata do u najsitniji detalj. Naime, ugrađeno je podno grejanje, klimatizacija i provetravanje, ali i dekorativno i funkcionalno osvetljenje, ozvučenje i obezbeđenje od požara i krađe. Takođe, ovo je ogledni primer restauracije gde je prvu put primenjen i obnovljiv ili „zeleni“ oblik izvora energije, a to su geotermalne sonde koje su postavljene u dvorištu koje je opremljeno klupama unutar malog parka. Ove geotermalne sonde obezbeđuju akumulaciju toplotne energije zemlje, a ona se daljom preradom koristi za dvorac.
Dvorac ima centralni ulazni toranj, i sa svake strane simetričnu fasadu sa po tri, sada zastakljena luka, i bočnim istaknutim prostorijama gotovo kvadratne osnove. Hodnik je veoma svetao i daje utisak prostranosti, a restaruratori su izabrali svetlo oker, belu i zlatnu boju i na taj način su doprineli rekonstrukciji originala ali i akcentuiranju svetlosti i raskoši sala. Ono što u glavnoj sali pleni posetioce jeste raskošno dekorisani plafon, ali je on tokom godina bio toliko oštećen da je tek korišćenjem istražnih sondi uspelo da se dođe do zaključaka oko toga kako je nekada izgledao i kako ga treba rekonstruisati.
Eđšeg je svečano otvoren 15. septembra 2014. i sada je on idealno mesto za organizovanje kulturno-umetničkih dešavanja, koncerata, takmičenja, pozorišnih predstava, recitala itd.
Dvorac je, s obzirom na svoju namenu, sjajno restauriran, dobro očuvan i otvoren za posetioce uz konsultacije sa čuvarom ili u vreme kulturnih manifestacija. Ovo je jedan od najboljih primera rekonstrukcije i rehabilitacije uništene i zapuštene baštine. Investitor rekonstrukcije Eđšega bio je Grad Novi Sad, projekat je uradio DE studio H.E.G.S. Novi Sad, a radove je izvodio GP Grading, NPN Gradnja Novi Sad kao i Pokrajinski Zavod za zaštitu spomenika kulture, Petrovaradin, stvorivši na taj način model revitalizacije zapuštene kulturne baštine.
Projekat BAŠTINA BEZ ZAŠTITE realizuje Udruženje za kulturu, turizam i medije “PETROVARADIN MEDIJA”, a sufinansira ga Ministarstvo kulture i informisanja.
