Novi Sad će po treći put ugostiti najpriznatija imena iz sveta knjiženosti i izdvaštva na konferenciji “Book Talk 2017” koja će se održati 29. septembra u Galeriji Matice srpske i Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.
Tokom 14 panela, koji se održavaju paralelno u dva prostora, učesnici će govoriti o problemima izdavaštva danas, Deklaraciji o zajedničkom jeziku, književnoj kritici i novinarstvu u digitalnom dobu, kao i kreativnom pisanju u eri novih medija, pripremama Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, jugoslovenskom književnom nasleđu, putopisnoj, skandinavskoj, erotskoj književnosti, domaćoj fantastici i drugim temama.
U panelu “Sarajevo, pola godine posle: Koji su dometi Deklaracije o zajedničkom jeziku” učestvovaće i Svetlana Slapšak, profesorka, magistirala i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu, autorka i urednica preko 60 knjiga i preko 1.000 članaka, sa kojom smo razgovarali u susret konferenciji:
Jedna ste od potpisnica Deklaracije o zajedničkom jeziku. Šta ona za vas predstavlja?
– Deklaracija se zapravo ne meša u lingvistiku, jer je tamo pitanje odnosa jezika i dijalekata odavno rešeno – prave razlike i nema. Potpisala sam zato što je to politički, građanski čin protiv kulturnog izolacionizma.
Kako komentarišete reakcije u kojima se njena validnost meri time što iza teksta nije stala nijedna državna ili kako se navodi “institucija od važnosti” u regionu?
– Taj je razlog budalast: upravo zato što iza teksta stoji samo građanska svest, a ne državni aparat ili stranački korumpirana ustanova nacionalističke orijentacije, taj tekst ima smisla. Potpisi jasno govore o najvišem nivou razumnosti i znanja, koje više nije ni u strankama, ni u institucijama, ponajmanje u državnom aparatu.
Deklaracija je izazvala mnogo reakcija. Gde vidite njene domete?
– Njen domet je to što je jedan od osnovnih tekstova novog jugoslovenstva.
Smatrate li da se na Deklaraciju različito reagovali u bivšim jugoslovenskim državama?
– Ne, svuda je bila ista nadutost, denunciranje i dodatno isključivanje jedinog intelektualnog potencijala koji još postoji u “regionu”. No nacionalizam radi na brzo gorivo: već sada više nema više šta da kaže ni izmisli, zato je sledeća faza održanja grublja represija sa diktaturom. Zato posle Deklaracije treba da se pojave i drugi osnovni tekstovi, pa i akcije.
Kao i prethodne dve godine, i ove Book Talk konferenciji prethodi “Nedelja knjige” tokom koje će je sprovedena akcija deljenja besplatnih knjiga u gradskom prevozu. Svi građani koje volonteri zateknu da čitaju knjige u gradskom prevozu dobijaće besplatne knjige na poklon.
Walk&Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom održaće se takođe i ove godine. Učesnici konferencije su prošle godine imali priliku da se druže sa Isidorom Bjelicom, prošetaju gradom i uživaju uz kafu i kolače u gradskoj poslastičarnici.
Ovogodišnjoj konferenciji prethodio je izbor za „Sliku Novog Sada 2017.“. Novosadske javne ličnosti i čitaoci portala nshronika.rs izabrali su sliku Save Šumanovića “Doručak na travi” kao najlepšu za ovu godinu. Ova slika nalazi se u stalnoj postavci Spomen-zbirke Pavla Beljanskog gde će večeras od 20h o njoj govoriti Zvonko Maković, istoričar umetnosti iz Zagreba i Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Sledeće godine “Book Talk” pokrenuće akciju – “Novi Sad čita jednu knjigu”.
Tradicionalno, kotizacije za studente književnosti su besplatne. Prijavu i kopiju važećeg indeksa potrebno je poslati na mejl adresu jelena.jahura@color.rs.
Svi zainteresovani mogu da kupe kotizacije putem Gigstix mreže – info na ovom linku ili putem zvaničnog sajta www.color.rs/booktalk2017
Konferenciju organizuju Color Media Communications, HBO Color Media Events, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, prijatelj konferencije je Erste banka, a partner Službeni glasnik.
