Novi Sad će po treći put ugostiti najpriznatija imena iz sveta knjiženosti i izdvaštva na konferenciji “Book Talk 2017” koja će se održati 29. septembra u Galeriji Matice srpske i Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.
Tokom 14 panela, koji se održavaju paralelno u dva prostora, učesnici će govoriti o problemima izdavaštva danas, Deklaraciji o zajedničkom jeziku, književnoj kritici i novinarstvu u digitalnom dobu, kao i kreativnom pisanju u eri novih medija, pripremama Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, jugoslovenskom književnom nasleđu, putopisnoj, skandinavskoj, erotskoj književnosti, domaćoj fantastici i drugim temama.
U panelu “Jugoslovensko knjiženo nasleđe – postjugoslovensko čitanje” učestvovaće i Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće “Clio”, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Kada smo razgovarali prošle godine pred konferenciju definisali ste odnos države prema popularizaciji književnosti ovako “politika po sistemu ‘kako padne’ rađa efekte da i ćorava koka nađe zrno …”, Da li se išta izmenilo u proteklih godinu dana?
– Govori se mnogo o približavanju knjige i književnosti čitaocima i često se upotrebljava reč koja tom naporu odgovara, a to je popularizacija. Iza te reči nekada je stajala misao određenih kulturnih aktivista, učiteljica i profesorki, bibliotekarki koje su imale plemenitu želju i društveni zadatak da za ‘ozbiljne’ sadržaje regrutuju čitaoce. Danas je knjiga kao i svaka druga roba, popularizuje se s idejom masovne prodaje, i regrutuju se kupci, koji sve češće kupuju knjigu kao primamljivi simbol socijalnog uspeha spisatelja, a ne kao umetničko delo. Nekada su čitali ali nisu mogli da kupe, danas kupuju, ali ne čitaju …. Što se intervencije države tiče ona je sada u skladu s akuelnim političkim imperativima: popularisanje je pretvorila u snažnu podršku populističkom izdavaštvu.
A kako vidite popularizaciju književnosti iz ugla izdavača? Sajmovi i knjižare su posećeni, ali ko treba da određuje šta je u ponudi?
– Reklo bi se da je ponuda ono što spada u poslovni identitet ili rizik izdavača. U tom smislu bi njegova odgovornost bila i da to što nudi približi razumevanju i potrebi potencijalne čitalačke publike. Može i kako vi kažete da popularizuje robu za spremnog kupca. Kad kažem spremnog, mislim na to da zahvaljujući elektronskim komunikacijama i dostupnim informacijama interesovanje našeg kupca za bestselere je već pripremljeno. Izlazeći u susret znatiželji naše izdavačke kuće deluju kao produžena ruka stranih agencija ili izdavača koji su već stvorlili identitet bestselera. Ponudu pored ostalog u emancipovanim društvima određuje briga o javnom interesu i unapređenju zajedničkog dobra. Trgovina glupostima i nesrećom donosi uvek nekima više novca, ali se zajednička muka povećava. Ako pitate nekog otresitijeg prodavca na sajmovima, u knjižarama reći će vam da ono što je dobro ne donosi novac, a ono što se dobro prodaje – nije dobro. Ali što bismo baš njima verovali?!
Ko je danas prosečan čitalac knjiga u Srbiji?
– Ne pada mi na pamet šta ili ko bi mogao da bude uvršten u ‘prosečnog čitaoca’. Kako bismo ga odredili ? Po broju pročitanih knjiga godišnje, ili po polu, uzrastu? Bojim se da bi takav statistički urađen portret bio od koristi kompjuterskoj proizvodnji književnosti. Izazovnije bi bilo da kažemo da su svi koji čitaju knjige natrposečni…
A kako danas žive i o čemu brinu izdavači?
– Ne mogu da govorim u ime svih. Mnogo je različitih izdavačkih pozicija, pa problemi i brige više nisu zajednički. Ono o čemu bi trebalo da brinu izdavači jeste kvalitet odabranih naslova, da uspostave i održavaju dobru komunikaciju sa čitaocima i da se brinu o prosperitetu svojih autora. Ali za to je potrebno uređeno tržište bez zloupotreba. Voleo bih da znam precizno kako stoje stvari sa klasičnom piraterijom i doštampavanjem (tuđeg) tiraža, ‘preuzimanjem’ prevoda iz susednih država, organizvanim (ranije) fotokopiranjem, a sada skeniranjem kompletnog sadržaja knjiga i nedozvoljenom distribucijom. Izdavaštvo je zamagljena aktivnost koja se proteže između (nevinog) hobija i (krimi)biznisa pa su snovi, brige i život usklađeni s odabranom pozicijom na toj skali.
Kao i prethodne dve godine, i ove će Book Talk konferenciji prethoditi “Nedelja knjige” tokom koje će biti sprovedena akcija deljanja besplatnih knjiga u gradskom prevozu. Svi građani koje volonteri zateknu da čitaju knjige u gradskom prevozu dobijaće besplatne knjige na poklon.
Walk&Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom održaće se takođe i ove godine. Učesnici konferencije su prošle godine imali priliku da se druže sa Isidorom Bjelicom, prošetaju gradom i uživaju uz kafu i kolače u gradskoj poslastičarnici. Posetioci mogu da pišu sa kim bi od učesnika konferencije voleli da se druže na mejl adresu walktalk@color.rs i tako saznaju i termin šetnje.
Ovogodišnjoj konferenciji prethodi izbor za „Sliku Novog Sada 2017.“. Novosadske javne ličnosti i čitaoci portala NShronika mogu da glasaju za najlepšu sliku, a proglašenje pobedničke slike biće održano na samoj konferenciji. Kriterijum je bio da se slika nalazi u stalnoj postavci nekog od novosadskih muzeja ili galerija ili da je na njoj novosadski motiv. Sledeće godine “Book Talk” pokrenuće akciju – “Novi Sad čita jednu knjigu”.
Tradicionalno, kotizacije za studente književnosti su besplatne. Prijavu i kopiju važećeg indeksa potrebno je poslati na mejl adresu jelena.jahura@color.rs.
Svi zainteresovani mogu da kupe kotizacije putem Gigstix mreže – info na ovom linku ili putem zvaničnog sajta www.color.rs/booktalk2017
Konferenciju organizuju Color Media Communications, HBO Color Media Events, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a prijatelj konferencije je Erste banka.
