Regionalna književna konferencija “Book Talk” – 28. septembra ove godine će po četvrti put u Novom Sadu okupiti najpoznatije pisce, izdavače i književne kritičare u regionu!
Od 2015. godine u Novom Sadu se održava regionalna književna konferencija “Book Talk” posvećena najuglednijim piscima, kritičarima, izdavačima, poznatim ličnostima i umetnicima iz celog regiona.
Tema ovogodišnje konferencije su “Godine raspleta” – jubileji globalnih, regionalnih i nacionalnih događaja koji su značajno uticali na naše živote – samim tim i na književnu scenu i izdavaštvo
U panelu “MERMER I ZVUCI ZA 21. VEK: Šta smo naučili iz polemika oko spomenika Pekiću, Đinđiću, Gagarinu, Stefanu Nemanji, Miloševiću i Kralju Petru” učestvovaće i Jasmina Mihajlović, književnica, naučnica i kritičarka, staratelj Legata Milorada Pavića u Beogradu i testamentarni nosilac autorskih prava na Pavićeva dela, sa kojom smo razgovarali u susret konferenciji:
Kako vidite polemike koje se na društvenim mrežama i u javnosti vode oko raznih spomenika?
– Vidim ih kao jalov posao. Ako establišment odluči da postavi neki spomenik ili obeležje, on će to i uraditi. Ako, pak, vladajuća garnitura odluči da ne postavi išta, tako će biti. “Moj” slučaj, sa spomenikom Milorada Pavića i spomen- pločom na Legatu je pomalo egzotičan, ali se ipak nekako oslanja na pomenutu shemu. O spomeniku Miloradu Paviću na Tašmajdanu, saznala sam iz novina. Potom je azerbejdžanski ambasador g. Hasanov došao u zvaničnu posetu Legatu (stan u kojem smo Pavić i ja živeli, tj. ja još uvek živim i otvaram ga za javnost) i obavestio me o
detaljima oko spomenika i o vajaru. Pozivnicu za otkrivanje spomenika sam dobila jedino od Privrede komore Azarbejdžana.
Kada je reč o spomen ploči na Legatu nisam imala sreće ni sa jednom vlašću. I Đilas i Siniša Mali su se oglušili na redovnu proceduru postavljanja spomen obeležja koju smo precizno administrativno obavili Pavićev sin Ivan i ja. Nije imalo odziva ni kada je Narodna biblioteka Srbije predala isti zahtev. Niti kada je ruski vajar Potocki, autor Pavićeve spomen biste u Moskvi, pokušavao da stupi u kontakt sa Skupštinom grada Beograda. Iznerviran, Potocki je posle višegodišnjeg čekanja odgovora poslao repliku spomenika kao dar gradu Beogradu. Tada se više nije imalo kuda, te su ambasador Rusije Čepurin i tadašnji gradonačelnik Siniša Mali otkrili spomen-ploču. To mi je pomoglo jer nisam mogla više brojnim posetiocima iz zemlje i sveta da objašnjavam lično, ponaosob, gde je Legat i na koji interfon da zvone.
Šta smo naučili iz svih tih polemika?
– Ja sam naučila da zemlja Srbija nije ni sa jednom vlašću naučila šta su njeni opšti nacionalni interesi, niti šta je kulturna baština.
Ko su oni koji bi trebalo da odlučuju o tome kako će izgledati spomenik Đinđiću, Gagarinu, Stefanu Nemanji…?
– Ne znam! Verovatno i u drugim zemljama postoje nekakve komisije. Ali to su ozbiljne države. Nisu dnevnopolitičke!
Konferencija “Book Talk” okuplja nekoliko stotina ljubitelja književnosti, a specifična je i po mestu održavanja odnosno po prelepim ambijentima Galerije Matice srpske i Spomen- zbirke Pavla Beljanskog. Od ove godine konferencija će se održavati i na trećoj lokaciji odnosno u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića.
U sklopu programa konferencije “Book Talk 2018” planiran je i tradicionalni propratni program kao što je “Nedelja knjige” u autobusima GSP-a, turistička tura o znamenitim novosadskim piscima i šetnje čitalaca sa omiljenim piscem kroz Novi Sad (“Walk & Talk”).
Sve detalje vezane za program konferencije ove i proteklih godina možete pogledati ovde:
