Home Konferencije #BookTalk2019 – Luna Lu: I scenaristi i pisci će morati da bude...

#BookTalk2019 – Luna Lu: I scenaristi i pisci će morati da bude otupelog čovek iz matriksa i da ga ponovo očoveče

72
0

Regionalna književna konferencija “Book Talk” – 27. septembra ove godine će po peti put u Novom Sadu okupiti najpoznatije pisce, izdavače i književne kritičare u regionu!

Od 2015. godine u Novom Sadu se održava regionalna književna konferencija “Book Talk” posvećena najuglednijim piscima, kritičarima, izdavačima, poznatim ličnostima i umetnicima iz celog regiona.

Konferencija okuplja nekoliko stotina ljubitelja književnosti, a specifična je po mestu održavanja odnosno po tri galerije; Galerije Matice srpske, Spomen- zbirke Pavla Beljanskog, a od prošle godine i Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića.

Svake godine program konferencije je opširniji kao i teme koje se obrađuju kroz panele i studije slučaja. U sklopu programa konferencije “Book Talk 2019 ” planirano je 13 panela i 5 predavanja, uz tradicionalni propratni program kao što je nedelja knjige u autobusima GRS-a.

U susret konferenciji razgovarali smo sa Suzanom Zlatanović, poznatijom kao LunaLu.

LunaLu je 29 godina u medijima. Karijeru je počela 1990. na Radiju b92, iste godine objavila prvu priču “Srce”. Autorka je nekoliko TV formata od kultnog “XXXisterika”, preko “Glamurame”, “Štiklom u vrata”, “POPodne”. Piše kolumne od 1994. U džepu ima dve objavljenje knjige. Trenutno piše libreto za strip. Na instragramu objavljuje kratke priče pod haštegom #čudnadevojka. Sprema dokumentarni film #belgradeerased. Autorka je youtube serijala Talija, a u septembru kreće 6. sezona ovog specifičnog digitalnog formata.

Tvrdi, i čvrsto se toga pridržava, da je savladala sve medijske formate. Kaže da živi u “zamku” – rezervatu za jednoroge i sanja na glas u Beogradu.

Kao jedna od učesnica ovogodišnje konferencije, LunaLu se osvrnula na neke značajne teme. Krenule smo od toga kako je kada pisac nema incpiraciju i koji medij je za nju izražajniji – knjiga ili film.

Svaki umetnički stvaralac se nekad zadesi u „praznoj sobi“. Koja je razlika u nedostataku reči na papiru u odnosu na temu za televizijski auditorijum? Mogu li teme da zafale?

– Kada sam počinjala da radim u digitalnom svetu, odmah na početku devojka iz Gugla, zadužena za razvijanje YouTube (YT) kanala rekla mi je kako bi bilo najbolje da zaboravim sve što sam naučila u radu na televiziji jer su dva potpuno različita medija. Jedno dve godina nisam uopšte razumela šta je htela time da poruči i dalje sam mislila kako ona nema pojma i kako je moje dvadesetogodišnje TV iskustvo neviđeni plus. A onda se desio epifani – ta cura je bila u pravu. Rad na formatima za društvenim mrežama zahteva pisanje, dok na TV-u može, a ne mora. Format na YT je najbolji kada je intiman, autentičan i ličan, a TV upravo suprotno zahteva – borba za rejting i svakodnevica advertajzinga nameće trendove, a poslednjih godina rijaliti mašinerija zabranjuje prazne sobe. On “sobe” pretvara u arene gde učesnici ljušte sebe do apsurda – baš kao u citatu iz “1984”. Orvel je lepo rekao – “Prvo ćemo vas iscediti do kraja pa napuniti vama samima”.

Lično meni, tema nikada ne nedostaje jer toliko je pitanja, plašim se da neću uspeti na sve što me zanima da nađem odgovor. Kao i kroz pisanje, tako i kroz snimanja pokušavam da iscelim i sebe i gledaoce, da utešim, razmazim i zapitam. A Kada si u praznoj sobi, zaroni u sebe, tu putovanje počinje, mada može i kroz orman da se stigne do Narnije.

Koji medij je za Vas izražajniji: knjiga ili film? Na koji način su akteri i fabula predstavljeni u oba medija inače, i na čemu je akcenat, pogotovo u vreme digitalizacije?

– Knjiga i film koriste potpuno dva različita jezika. Nekada nam se knjiga čini filmičnom, a ponekad scenario, ko voli i ume da ih čita, može biti čista književnost. Najbolji primer kako na početku braka sve cveta kada se spoje pisac i velika produkcija je “Igra prestola”. Onda se njihov brak pogoršava iz sezone u sezonu, da bi razvod bio paklen, pisac biva eliminisan po kratkom postupku, a milion ljudi potpisuje peticiju da se snimi nova sezona – bliska originalnom književnom delu.

Filmski jezik nije književni jezik, angažuje nam mozak na potpuno dva različita načina. U eri zombija gde su ljudi potpuni robovi svojih pokretnih ekrana, gde im je pažnja do te mere skraćena i dekonstruisana, gde se iz sata u sat traži novi fiks – nova jača senzacija, i scenaristi i pisci će imati veliki izazov da pronađu put do srca zombirane – otupele verzije čoveka. Dakle, moraće da ga prvo bude iz matriksa, i jedni i drugi, i da ga iznova očoveče. Šifra – Neo, probudi se.

Snalaze li se pisac i umetnik u advertajzingu?

– Na žalost, advertajzing je postala ogoljena manipulacija posebno kod nas gde je mantra postala “Za koga je – dobro je” i “Cimanja, bez”. Nema više kreativnih rizika, duh je napustio Aladinovu lampu. Sve je po nekom modelu – reč target je oterala pojam Abarakadabra na neko drugo mesto. Reklama za mobilnog operatera, šampon i voćni jogurt izgledaju potpuno isto. Kada se isključi ton nemaš pojma šta se od ta tri proizvoda reklamira – svejedno je – samo da se mozak dobro opere. Takva je faza neka došla, ali sve prođe, pa će i ovo dosadno i mračno doba proći.

Kao diplomirani producent kulture, novinarka i književnica, gde vidite dobro u spoju digitalizacije i knjige, i zašto je važno pričati o knjigama?

– Književnica nisam, to bi zaista bilo pretenciozno reći. Novinar sam sticajem okolnosti – ja sam autor radio, TV i digitalnih formata, a ponajviše sam #čudnadevojka, zaljubljena u proces pretvaranja zbira misli u pokretne slike ili reči. O knjigama je važno govoriti jer se tako stvara i razvija potreba ljudima za čitanjem. Neka i foliraju da čitaju, jednu će kad tad pročitati do kraja. Ljudi sve manje razumeju sebe i zato je važno da im se kaže da su im odgovori među koricama.

Verujem da je za izdavačke kuće možda najvažnije da pronađu kreativce koji će kreirati njihove društvene mreže – neka uposle sve one kreativce izbegle iz advertajzinga i mlade ljude koji razumeju algoritam kockarnice zvane instagram i neka ih plate dobro, jer će im oni uraditi najveći deo posla. Naravno, i da se objavljuju dobre knjige, hrabre i odvažne, smele. Do kraja svog života ću verovati da će lepota i umetnost spasiti ovaj svet koji je u popriličnom rasulu. Zezanje tek sledi, veži se Doroti i olovke u ruke, knjige u šake – Kanzas je daleko – a cela planeta postaje veliki Oz.

Kotizacije za studente su besplatne, uz važeći indeks prilikom registracije, a o svim uslovima i načinima prijave, kao i detaljnijem programu možete se informisati na web-stranici konferencije: http://www.color.rs/booktalk2019/.

Foto: Damir Dervisagić

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here