Home Konferencije CSR Srbija 2019: Milica Begenišić – Uz nove tehnologije pristup informacijama je...

CSR Srbija 2019: Milica Begenišić – Uz nove tehnologije pristup informacijama je olakšan i mogućnosti za edukaciju su veće

134
0

Color Media Communications već petu godinu zaredom organizovala je konferenciju posvećenu društveno odgovornom poslovanju – “CSR Srbija 2019 – Pioniri društvene odgovornosti”, na kojoj su se ove godine predstavili lideri globalne održivosti u svetu kod nas.

Teme konferencije bile su kompanije su posvećene ispunjavanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, ekonomsko osnaživanje žena, a od članica Nacionalne asocijacije saznali smo kako doći do čistije Srbije.

Ovim povodom, sa nama je razgovarala Milica Begenišić iz Telenor fondacije koja je učestvovala na konferenciji na panelu pod nazivom – “IZAZOVI” I IZAZOVI ORGANIZOVANOG DOBROČINSTVA: Mesto humanitarnih fondacija u digitalnom dobu. 

Telenor fondacija postoji od 2007. godine. Šta se za ovih više od deset godina promenilo? Da li vam je sada lakši rad?

– Telenor fondacija ulazi u trinaestu godinu poslovanja, sa više od 200 projekata realizovanih u saradnji sa 300 partnera. Svaki projekat koji smo podržali je, osim novčane podrške, dobio i mogućnosti korišćenja potencijala koje pruža Telenor kao telekomunikaciona kompanija, a često i angažovanje naših zaposlenih. Tokom tih trinaest godina, mi smo kao fondacija rasli, sazrevali, a menjalo se i okruženje. Uz nove tehnologije pristup informacijama je olakšan, mogućnosti za edukaciju su veće, te se čini da je rešavanje određenih pitanja kao što su nepismenost ili inkluzija društveno ugroženih grupa jednostavnije. U Telenoru smo od 2012. godine dominantno usmereni na temu bezbednosti na internetu, edukaciju dece, roditelja i nastavnika, razvoj digitalne pismenosti, i aktivno smo uključeni u celokupnu digitalizaciju društva u Srbiji.

Šta je glavni problem za fondacije danas u Srbiji?

– Generalni problem sa kojima se susreće većina fondacija odnosi se na nedovoljne resurse. Postoji puno pitanja koje zahtevaju pažnju ili pomoć, a finansijski i ljudski resursi nikada nisu takvi, pa ni na nivou mnogo razvijenijih država, da sve te probleme reše. Zato se većina fondacija, pa i kompanija, usmeravaju na jednu temu, jedan problem i pokušavaju da u okviru jedne oblasti unaprede situaciju. Telenor fondacija ima prednost što se finansira isključivo od strane Telenora, ne zavisimo od prikljupljanja sredstava građana niti od “grantova” domaćih i stranih organizacija, što dosta pojednostavljuje našu svakodnevicu.

Kako mapirate društvene probleme u koje ulažete? Koliko su oni usmereni na goruće društvene probleme, a kako te investicije povezujete sa vašim core biznisom?

– Naša filozofija je sledeća – ekpertizu koju imamo u “core” biznisu koristimo da pomognemo projekte i inicijative koje prave promene u lokalnoj zajednici, i koji su održivi. Projekte biramo iz četiri oblasti koje su nama u fokusu, a to su – obrazovanje, socijalna inkluzija društveno ugroženih grupa, kultura i umetnost i zaštita životne sredine. To nisu pojedinačni projekti, već se trudimo da imamo sistemski pristup prema društvu, kolegama i korisnicima, u načinu na koji vodimo svoje poslovanje.
Za nas u Telenoru, stvaranje bezbednog interneta za najmlađe je godinama unazad strateška tema i predstavlja najbolji primer povezivanja poslovanja sa investicijama u okviru fondacije. Kao lider u telekomunikacijama, i kao odrasli osećamo obavezu da učinimo internet boljim i sigurnijim mestom za decu. Od 2012. godine smo kroz brojne aktivnosti edukovali više od 35 hiljada mališana u Srbiji. Nedavno smo završili dvogodišnji projekat “Bezbedan internet za celu porodicu”, koji smo sproveli sa UNICEF-om i uz podršku Ministarstva prosvete, koji za cilj ima da 100 hiljada roditelja i dve hiljade učitelja bude edukovano o bezbednom internetu, kako bi bili prava podrška najmlađima u digitalnom svetu. U okviru projekta, kreiran je digitalni vodič kojim smo omogućili pristup znanju svima u Srbiji, i bi Stvaranje digitalnih kompetenci među najmlađima je ključno ulaganje u budućnost Srbije, i građenje bezbednog interneta i unapređenje digitalnih znanja i veština svih građana u Srbiji je nešto čemu smo dugoročno posvećeni.

Nedavno ste završili konkurs “Zamisli sve”. Kako ste zadovoljni, ima li u Srbiji dovoljno društveno odgovornih projekata?

– Na konkurs je pristiglo više od 300 projekata iz cele Srbije. Pre svega, želim da zahvalim svima koji su učestvovali što su nas prepoznali kao partnera i što svake godine dobijamo mogućnost da sarađujemo sa sjajnim ljudima i organizacijama i podržimo njihove napore da stvore promenu u društvu. Ove godine, odabrano je pet projekata i verujemo da će svaki od njih pozitivno uticati na živote ljudi u njoj.

Koje projekte spremate za ovu godinu? Šta vam je u fokusu?

– Ove godine podržaćemo PozitivNi festival u Nišu, koji se održava krajem maja. U saradnji sa Galerijom Matice srpske u Novom Sadu organizovaćemo koncerte za bebe i njihove roditelje, koje će predstaviti Beogradska filharmonija. Projektima „ Heroji reciklaže“ organizacije „JCI“ i „SMART – sigurno detinjstvo“ koji sprovodi humanitarna organizacija „Srbija velikog srca“ daćemo podršku društveno ugroženim grupama. Na temi bezbednog interneta nastavljamo da radimo sa Fondacijom „Tijana Jurić“.

S kim sve sarađujete na realizaciji svojih projekata? Kakav vam je odnos sa drugim organizacijama i državom?

– Kompanije danas nisu više samo puki dobrotvori, već žele da budu partneri društvu u kom posluju, i da aktivno sarađuju sa svim ključnim učesnicima važnim za unapređenje određene oblasti. Tako se kreira okruženje u kome je moguće sistemski se uhvatiti u koštac sa određenim problemima. U takvom pristupu, neophodna je i snažna podršku Vlade Srbije, I mi smo zahvalni na činjenici da smo je imali u svim većim projektima.
– Kao primer kako to funkcioniše u praksi istakla bih naš projekat „Budi deo dobre komunikacije” u okviru kog smo pružili podršku zajednici gluvih i nagluvih koja u Srbiji broji više od 100 hiljada osoba. Oni su često pioniri u korišćenju najsavremenijih digitalnih rešenja. Kreirali smo aplikaciju „Ruke govore” za upoznavanje i razumevanje srpskog i internacionalnog znakovnog jezika, otvoren je Telecentar – prvi onlajn prevodilački centar za znakovni jezik na Balkanu, obezbeđeni su aparati za rani skrining sluha za tri porodilišta, dok su pristup internetu, tableti i specijalizovani tarifni paketi obezbeđeni u 44 gradske organizacije širom Srbije. Takođe, domovima za decu sa oštećenjem sluha u Beogradu, Subotici i Jagodini donirani su računari i obezbeđen pristup internetu.

Kako komentarišete saradnju sa državnim institucijama i da li smatrate da bi država mogla da uvede poreske olakšice za kompanije koje ulažu u zajednicu?

– Istraživanja su pokazala da su u 2018. godini najveći darodavci bili građani Srbije. Međutim, privatni sektor igra veoma važnu ulogu u društvu u kome posluje. Kada se jedna kompanija obaveže na odgovorno poslovanje, to podrazumeva da sve što radi ima značajan uticaj na njene zaposlene, korisnike, partnere, građane, institucije i celokupno društvo. Ulaganja ne uključuju samo novac, već ekspertizu, znanje, tehnologiju, razvijanje standarda poslovanja. Kompanije znaju da su ulaganja u zajednicu i odgovorno ponašanje neophodni za dugoročno poslovanje. Mi želimo da budemo partneri društva, uz takav pristup uvek smo imali pozitivnu saradnju i podršku institucija.

Konferenciju “CSR Srbija 2019 – Pioniri društvene odgovornosti” su otvorili Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Robert Čoban presednik Color Press Group i Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine. Kako je bilo na konferenciji pogledajte OVDE.

Konferencija “CSR Srbija 2019 – Pioniri društvene odgovornosti” održava se uz podršku kompanija: Vojvođanska banka, Delta Holding, Aqua Viva, Telenor fondacija, Sigma Kula – Hlorogen. GSK i AMS Osiguranje.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here