Home Konferencije Digital 2018 – Branimir Brkljač: Digitalni marketing više ne postoji, jer ako...

Digital 2018 – Branimir Brkljač: Digitalni marketing više ne postoji, jer ako nije digitalni, onda nije marketing

107
0

Petu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2018 – trajaće 2 dana – 06. i 07. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

Konferenciju će ove godine prvog dana otvoriti Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, Denis Kif, ambasador Velike Britanije u Srbiji i Tatjana Matić, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a drugog dana Kati Csaba, ambasadorka Kanade u Srbiji i Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije.

Prezentaciju pod nazivom “SVET DIGITALNOG MARKETINGA – TAOCI I IZBEGLICE” održaće Branimir Brkljač, veteran direktnog marketinga, osnivač Mokrin House, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Ko su taoci, a ko izbeglice digitalnog marketinga danas?

– Taoci digitalnog marketinga su svi oni koji se bave tržišnom komunikacijom, a koji misle da je dovoljno prilagoditi se ovom novom vremenu koje je došlo sa informatičko-tehnološkom revolucijom, a da se u osnovi ništa bitno nije promenilo.
Izbeglice iz sveta digitalnog marketinga su oni koji su ukapirali da je stari svet tržišne komunikacije propao i koji ne žele da preživljavaju na njegovim ruševinama i zato ga napuštaju, ne znajući tačno gde idu i šta će tamo da rade, ali više ili nisu mogli ili nisu hteli da sami sebe zavaravaju.
Nekada su i jedni i drugi bili deo jedne jasno definisane marketinške industrije. Bio je to svet u kome se znalo ko šta radi i kako stvari funkcionišu. Ono što im je danas još jedino zajedničko ostalo je strah od neizvesne budućnosti, ali taj strah izbeglice gura da nešto urade, dok taoci čekaju da ih neko drugi spase. Ne treba biti previše pametan pa zaključiti ko ima više šansi da preživi.

Kako svoju bitku biju tradicionalni mediji?

– Uglavnom po principu „selo gori a baba se češlja”. Ali, ne treba njih kriviti zbog toga. Nisu oni ništa sami loše uradili pa da im se, eto, desilo to što im se desilo i da im pada broj čitalaca, slušalaca i gledalaca. Promenio se svet oko njih. Ti njihovi dojučerašnji čitaoci, slušaoci i gledaoci su se transformisali i zahvaljujući džepnom kompjuteru od koga se ne razdvajaju postali sami mediji koji proizvode i distribuiraju sadržaj koji je do juče ekskluzivno bio distribuiran preko tradicionalnih medija. Brzina kojom se povećava kapacitet tih naših džepnih kompjutera i smanjuje njihova veličina, a koji istovremeno postaju dostupniji sve većem broju ljudi, taj jaz svakim danom sve više širi i produbljuje.
Ali, nije to ništa novo. Automobil nisu proizveli oni koji su pravili zaprežna kola, jer su oni budućnost transporta videli u povećanju broja konja koji će moći da vuku sve veća i teža zaprežna kola i time su se bavili. Niti su videli niti shvatili odakle konkurencija dolazi. Tako i danas najveće medijske kompanije Gugl, Jutjub, Fejsbuk, Epl, Amazon i Netfliks originalno ne dolaze iz sveta medija, oni su postali dominantni tako što su svojim inovacijama radikalno promenili ceo medijski svet.

Da li je parola “mi se ne menjamo i ipak opstajemo” dobra na duže staze?

– Opstajanje i jeste tužna sudbina tradicionalnih medija. Ja ne mislim da će oni potpuno nestati, već će svakim danom postajati sve nebitniji. Kao što vi i danas, ako baš hoćete, možete da putujete i zaprežnim kolima, ali ako to ne radite iz nekih ekstravagantnih motiva, ta odluka vam baš nije mnogo pametna. Možete vi to nazvati i ekskluzivom ako vam je tako lakše i to je OK, pa ko voli slobodno i samo napred.
Ne može se reći da se tradicionalni mediji ne menjaju i da se konstantno ne trude da se prilagode novom vremenu. Oni su čak među prvima počeli da primenjuju nove mogućnosti koje je pružio internet kada se pojavio. Rezultat toga je da danas svi tradicionalni mediji imaju svoj digitalni prozor u svet – svoje sajtove, aplikacije, posebna internetna izdanja, svi imaju svoje profile na društvenim mrežama.
I oglašivačka industrija je takođe preuzela sve te nove mogućnosti za oglašavanje, a i klijenti su se složili sa tim. Tako je i nastao digitalni marketing. I svi oni su taj „digitalni marketing” razumeli samo kao još jedan kanal komunikacije koji ima isti cilj kao i ovi stari – da potencijalne potrošače izbombarduje reklamnim porukama, pa da se ovi još brže sjure u prodavnice i na prodajne sajtove.
A digitalni marketing je mnogo više nego samo još jedna marketinška platforma. On je danas dominantna marketinška platforma koja je u sebe praktično usisala sve ostale i podredila ih sebi i to do te mere da je danas besmisleno govoriti o „digitalnom marketingu”. Digitalni marketing više ne postoji, jer ako nije digitalni, onda nije marketing.

Pre nekoliko godina ste napušteno seosko imanje u banatskom selu Mokrin pretvorili u moderni centar za život i rad “digitalnih nomada” Mokrin House. Ko su digitalni nomadi i imaju li oni veze sa taocima ili izbeglicama digitalnog marketinga?

– Zahvaljujući novoj informatičkoj tehnologiji, sve manje poslova je vezano za određenu fizičku lokaciju. Promenio se koncept radnog mesta, te tako sve više poslova možete da obavljate odakle hoćete. Digitalni nomadi su oni među njima koji su odlučili da istovremeno putuju i rade, da radeći obilaze svet. U protekle dve godine Mokrin House je postao jedno od mesta na kojima se jedan broj njih zaustavlja i provodi neko vreme i onda idu dalje.
Iako stalno u pokretu, oni su u stvari digitalni starosedeoci, jer je najveći broj njih u tom novom svetu i rođen i odrasta. Oni su mladi po godinama, ali iskusni po načinu na koji u tom svetu funkcionišu. Kada sam tamo, među njima, ja se osećam kao izbeglica i trudim se da što više naučim od njih i da se snađem i prilagodim životu u tom novom svetu. Jer to je svet u kome danas živimo.

Tokom dva dana u okviru deset panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, autorskim pravima u digitalnom dobu, kraljevima zabave u regionu, SVOD platformama, E-sportu, generaciji Z, strepnjama i nadama domaće IT scene, 20-godišnjici osnivanja kompanije Google i onome što dolazi iz naših garaža, ali i o greškama, padovima i ponovnim podizanjima uspešnih.

Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digitalconference.rs

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here