Home Konferencije #Digital2019 – Sofija Todorović: Iznošenje drugačijeg mišljenja i neslaganje ne smeju se...

#Digital2019 – Sofija Todorović: Iznošenje drugačijeg mišljenja i neslaganje ne smeju se poistovetiti sa govorom mržnje, diskriminacijom i pretnjama – to je ono što slobodu ugrožava

69
0

Šestu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital”, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2019 – trajaće 2 dana – 05. i 06. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

#Digital je konferencija na kojoj učestvuju CEO telekoma u regionu i to je jedini skup koji okuplja prve ljude vodećih operatera: MTS, VIP, Telenor, Deutsche Telekom, Orion, Mtl Bugarska.

Konferenciju otvara Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Kyle Scott, ambasador SAD-a u Beogradu, Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa Delagacije EU u Srbiji, Subrat Batačardži, ambasador Indije u Beogradu.

U susret konferenciji, a u okviru panela “Erin Brokovič, model 4.0: Društvene mreže i građanske inicijative”, razgovarali smo sa Sofijom Todorović, iz BIRN Hub-na, koja je na poziciji projektne koordinatorke fokusirana na praćenje stanja ljudskih prava i sloboda.

Dobili smo priliku da, putem društvenih mreža i organizovanjem građanskih inicijativa, dopremo do velikog broja ljudi i pokušamo da na legitiman i miran način menjamo društveno-neprihvatljive situacije/trendove/ponašanja. Bez obzira na olakšavajuće okolnosti, nezanemarljiv broj ili ćuti ili poziva na mržnju i nasilje. Da li je dovoljno samo da kažemo da je rezultat poražavajuć ili vidite to na neki drugi način?

– Ne bih rekla poražavajuć, vidim to na neki drugi način, trudim se da iz trenutnog stanja izvučem lekciju koja može da nam pomogne da budemo bolji i da ubuduće pametnije koristimo resurse koji su nam na raspolaganju. Važan je taj prostor koji nam nudi internet. On svakako znači više slobode za nas koji se trudimo da govorimo o važnim stvarima na, hajde da kažem, nekonvencionalan i progresivan način, ali isto tako znači i više slobode da sve što kažemo bude napadnuto od strane onih koji misle drugačije. Međutim, iznošenje drugačijeg mišljenja i neslaganje se ne smeju poistovetiti sa govorom mržnje, diskriminacijom i pretnjama, to je ono što slobodu ugrožava.

Šta za Vas predstavlja nacionalizam na Internetu?

– Nacionalizam na internetu je samo manifestacija nacionalizma/nacionalizama koji postoji i van njega. Ništa više i ništa manje od toga. A to nije od juče, to je nešto što se u ovom regionu vekovima tretira i neguje kao prihvatljiv obrazac ponašanja koji uključuje netrpeljivost prema “drugom i drugačijem”. Ono što je olakšavajuća okolnost kod ispoljavanja nacionalizma na internetu jeste mogućnost da sakriješ svoj identitet, kao i da pokreneš ekstremne kampanje koje se mogu veoma negativno odraziti na život ljudi, a da za to ne snosiš nikakvu odgovornost.

Koliko su ljudska prava zaštićena na društvenim mrežama, a koliko su zagarantovana u onlajn svetu? Da li je kontradiktorno to što se neka elementarna prava ni danas ne mogu zaštititi, bez obzira na javni diskurs kojim se ponavlja kako su zagarantovana?

– Ako se osvrnemo na najznačajnije pravne akte, ljudska prava moraju biti jednako garantovana kako online tako i offline. Međutim, svedoci smo da se ljudska prava krše i da prosto postoje ljudi koji ne smatraju da svi zaslužujemo da uživamo jednaka prava. Nažalost nije kontradiktorno, to što vam je nešto zakonom garantovano ne znači nužno da ste apsolutno zaštićeni od svakog potencijalnog kršenja. Zakon je prvi korak ka zaštiti, ostali koraci odnose se na primenu zakona, rad institucija i društvo u kome živite. Ukratko, oni koji bi sve te reči iz tih silnih pravnih akata trebalo da pretvore u stvarnost jesu – ljudi. Zato je važno da nam ne ponestane pojedinaca/ki koji misle svojom glavom i bore se da živimo u svetu kakav nam je “garantovan”.

Ako nadležni organi neće da štite sve svoje građane, ima ko hoće. Ko?

– Ako govorimo u kontekstu Srbije, postoji nešto što se zove Evropska unija, kojoj je, ako mene pitate, prirodno da težimo. A kada želite da budete deo jedne takve evropske porodice to znači da će vam se na raspolaganju naći mehanizmi koji vas mogu zaštititi od samovolje ili neefikasnosti institucija države u kojoj živite. Pored toga, tu je i javnost koja ponekad može da bude vaš najveći saveznik. Konkretno u mom slučaju, reakcija ESLJP-a i podrška dela javnosti jesu predstavljali neki oblik zaštite.

Kakvu budućnost vidite za društvene mreže i građansko okupljanje uz pomoć njih? Koliko je takvo delovanje “revolucionarno”, a koliko “opasno”?

– To da li je takvo delovanje opasno zavisi isključivo od toga oko čega se zapravo građani okupljaju uz pomoć društvenih mreža. Revolucionarnost je, pak, uslovljena željenim preokretom i samom vrstom promene. Ako je u pitanju sakupljanje pomoći za osobe sa invaliditetom, ono može biti revolucirano ali teško da može biti opasno. Ako je u pitanju podrška albanskom pekaru u Borči koji postaje žrtva raznih napada zbog pokazivanja albanskog nacionalnog simbola od strane njegovog brata, e onda je to već opasan teren, gde je bilo kakav čin podrške sam po sebi revolucionaran. Društveni mrežama želim dug život dok ih tehnološkim napretkom ne prevaziđemo.

Detaljniju agendu i način prijave za konferenciju možete pogledati na sajtu: digitalconference.rs

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here