Home Konferencije Dualno obrazovanje je veoma dobar model obrazovanja i treba ga stalno unapređivati

Dualno obrazovanje je veoma dobar model obrazovanja i treba ga stalno unapređivati

1361
0

U okviru online Sajma obrazovanja otvorena je konferencija „Dualno obrazovanje“ koju su organizovali Novosadski sajam i kompanija Color Media Communications.

Učesnici konferencije su govorili o modelu obrazovanja u okviru kog učenici usvajaju praktična i primenljiva znanja u realnom radnom okruženju i u kompaniji.

Pomoćnica ministra prosvete za dualno obrazovanje i vaspitanje dr Gabrijela Grujić navela je da je benefit ovakvog načina učenja, za mlade, najveći mogući kvalitet obrazovanja koji njih čini zapošljivim, dok kompanije dobijaju kadrove na koje mogu da se oslone i da tako svoje sisteme čine održivim i inovativnim.

„Nakon četiri godine, rezultati su 10.000 učenika koji su bili ili su sada deo sistema dualnog obrazovanja, kao i 900 kompanija i 126 škola. U stanju pandemije, takođe postoji potreba privrede za čak 3.300 učenika, što pokazuje bolji rezultat neko prethodne godine“, istakla je Grujić.

Rukovodilac Službe za dualno obrazovanje i obrazovne politike (PKS) Ana Stojanović pojasnila je da je zadatak Privredne komore Srbije da ukaže kakve su potrebe na tržištu rada, odnosno da Ministarstvu dostavi Plan potreba privrede koji je odraz realnih potreba tržišta za kadrovima. U njemu je navedeno za svaku pojedinačnu kompaniju koliko učenika želi da primi uz mogućnost i da predlože školu sa kojom žele da sarađuju. Stojanović je istakla da PKS radi na unapređenju onog dela obrazovanja gde se stiču praktična znanja i veštine u realnom radnom okruženju.

Direktor Srednje stručne škole Kragujevac Siniša Kojić naveo je da dualno obrazovanje ne podrazumeva kraj obrazovaja, već je to pre svega model obrazovanja koji je veoma dobar i treba ga stalno poboljšavati.

„Postoje predrasude, dualno jednako zanatsko, a zanatsko jednako potkivačka radnja. Zato decu treba odvesti u kompanije da vide uslove, koji su podjednako jednaki kao npr. u apotekama, i što se tiče higijene, klimatskih uslova, kao i uslova rada“, navodi Kojić.

O tome da su danas zanati evoluirali govorio je predsednik Udruženja zanatlija Novog Sada, potpredsednik Unije poslodavaca Vojvodine Slavko Novaković. On je pojasnio da kovačnica danas ne podrazumeva samo potkivanje konja, već da se to znatno promenilo.

„Mnogo kasnimo za promenama i razvojem u zanatstvu, iako smo dugo imali zanatstvo u prvom planu. Borim se da bar malo te zanate uvedemo u tokove koje smo nekad imali. Osnovni problem, kada dolaze strane kompanije kod nas, je radna snaga. Ne mislim na menadžere, već na zanatske majstore koji imaju dobre plate“, zaključio je Novaković.

Konferenciju možete pogledati na linku OVDE.