“Izgubljeni u ravnici”: U Zrenjaninu se okupili svi koji su se ikad...

“Izgubljeni u ravnici”: U Zrenjaninu se okupili svi koji su se ikad „izgubili“ i poslali snažnu poruku!

134
0
SHARE

U prelepoj Baroknoj sali 30. januara, u Zrenjaninu, svoje putovanje po Vojvodini nastavila je knjiga “Izgubljeni u ravnici”, autora Žikice Miloševića u izdanju Color Media Communications sa Robertom Čobanom na čelu.

Ugledni panelisti i publika koja je prisustvovala promociji, dokazali su da granice ne postoje, da je lepota u različitosti i da ljudi mogu da se razumeju iako ne govore isti jezik.

Govorili su:

Jaroslav Stevanov, predsednik Saveta za nacionalne manjine grada Zrenjanina i saradnik Turističke organizacije grada Zrenjanina

Olivera Skoko, istoričar umetnosti, Viši kustos Narodnog muzeja u Zrenjaninu

Ervin Gazdag, dugogodišnji hroničar istorije Banata i pisac monografije “Ečka – mala istorija Banata”

Vasilije Novak, inženjer tehnologije i pisac monografije “Ečka – mala istorija Banata”

Miroslav Markuš, preduzetnik i predsednik M. Z. Belo Blato

Rastko Stefanović, magistar slikarstva

Žikica Milošević, autor

Robert Čoban, moderator

Da je tema više nego aktuelna, govori i to što je sala bila popunjena do posednjeg mesta, a tražila se i stolica više. Svojim prisustvom čast su ukazali i profesori i učenici zrenjaninske gimnazije koji nastavu pohađaju na mađarskom jeziku.

Robert Čoban, moderator događaja je istakao koliko je važna inicijativa za obnovu jevrejskih i nemačkih grobalja, koja je i pokrenuta na nekoj od ranijih promocija knjige na kojoj je i Kristijan Rajsmiler, ataše za kulturu Ambasade Nemačke, izrazio želju da pomogne.

Autor knjige Žikica Milošević, rekao je da bismo svi trebali biti “arhivatori” samih sebe, videti i proučiti svoju porošlost i da ćemo na taj način otkriti i neke druge nacije u sebi.
Tada će nam biti mnogo teže da kažemo “mrzim ove” ili “nerviraju me oni” jer ćemo shvatiti da su “oni” dao nas samih – istakao je on.

Jedan od učesnika panela bio je i Jaroslav Stevanov, predsednik Saveta za nacionalne manjine i saradnik za turizam Turističke organizacije grada Zrenjanina, koji je rekao da Vojvodina predstavlja istoriju suživota različitih nacija i da se toleranciji živeći na takvom prostoru učiš od malena. Istakao je da je harmonija slovenstva i germanizma, u njemu, načinila od njega čoveka kakav je danas.

Ervin Gazdag, dugogodišnji hroničar istorije Banata i pisac monografije “Ečka – mala istorija Banata” ispričao je porodičnu priču o tome kako su 24 porodice, među kojima i njegova, planski naseljene na područje Banata jer je tu otkrivena nafta te je trebalo pokrenuti proizvodnju. Rekao je da im je bilo teško da se naviknu na prašnjave puteve,smederevac i bunar jer su došli u Boku iz stana sa centralnim grejanjem i parketom.

Na promociji je govorila i Olivera Skoko, istoričar umetnosti, Viši kustos narodnog muzeja u Zrenjaninu koja je tom prilikom rekla da je dobro što se autor u knjizi oslanja na zvanične arhive ali i na lična sećanja pojedinaca. Seća se i svog oca koji joj je pričao kako se kao kolonista doselio u Sutjesku.

Još jedan od pisaca “Ečka – mala istorija Banata” Vasilije Novak koji je pokazivao fotografije iz 1920. godine na kojima se vidi tradicionalna rumunska nošnja, koja se nosila sve do 1934. kada meštani Ečke kopiraju i usvajaju nošnju koju  je u to vreme doneo nastavnik koji se tu naselio. Prsluk, koji pokazuje na slici, deo je originalne nošnje Rumuna i ostao je nepromenjen u privatnom vlasništvu.

Oduševljenje knjigom, izrazio je i Rastko Stefanović, magistar slikarstva, koji je rekao da pozdravlja poduhvat jer je većina ljudi “skromno i maglovito” upoznata sa svojim poreklom. Apelovao je na ljude da zapisuju priče koje pričaju baka i deka i dodao da do sada nije video da je na ovakav način sve istraženo i sakupljeno na jednom mestu.

Predsednik Mesne Zajednice Belo Blato, istaknuti preduzetnik, Miroslav Markuš izneo je podatke nad kojim su se svi zabrinuli. Iz ovog prelepog sela, na obali Carske bare u Banatu, prošle godine otišlo je 300 ljudi. Istakao je da bi ovo selo, koje broji 1.500 ljudi za par godina moglo da nestane.

Rumuni sa rumunskim EU pasošima odlaze u Rumuniju, Bugari u Bugarsku, Mađari u Mađarsku a Srbi se sele u Novi Sad i Beograd. Nastavlja se trend odlaska naših ljudi u inostranstvo i izumiranja sela – moglo bi se reći da su reči koje su dominirale promocijom.

Da nije sve tako crno, pokazao je Milan Kuzmanović , saradnik na prikupljanju materijala za knjigu, koji je rekao da je vrlo važno znati svoje poreklo, korene i istoriju. Iako i sam vrlo mlad podsetio je učenike gimnazije na to kako je nekada i njemu sve to delovalo kao “smaranje” ali da je video kako je to i te kako važno i istakao da će i njima jednog dana značiti što su prisustvovali ovakvoj promociji. Poslušavši njegove reči, mogli smo da zakjučimo da – nade ipak ima!

Zrenjaninci su još jednom pokazali da umeju da budu domaćini, da poštuju različitost i gaje toleranciju, naviknuti na to od malena u multikulturalnoj sredini u kojoj žive.

U zdanju starom dvesta godina, okupili su se ljudi kojima je još uvek stalo do očuvanja pravih vrednosti i poznavanja porekla. Verujemo da iz zagrljaja raskošne sale kući niko nije otišao ravnodušan.

Autor: Biljana Minić

Foto:  Mladen Sekulić

Nema komentara

Ostavite komentar