Dvostruki Olimpijac, profesor emeritus na Ben-Gurion univerzitetu u Izraelu, svetski rekorder za prepešačenih 50 milja i nosilac Pjer de Kubertin medalje za izuzetan doprinos Olimpijskom pokretu, profesor Šaul Ladani, nakon 70 godina posetio je rodni Beograd.
Šaul Ladani rođen je u Beogradu 1936. godine. Preživeo je rušenje roditeljske kuće u bombardovanju Beograda 1941. godine i sa roditeljima pobegao u Mađarsku. Odveden u Bergen-Belsen koncentracioni logor 1944. godina i preživeo gasnu komoru koja se u tom trenutku pokvarila, a spasao se u “Kastnerovom vozu”. Četiri godine kasnije emigrirao je u Izrael, postao olimpijski šampion u brzom hodanju i maratonu, profesor univerziteta i autor stotine naučnih radova. Neverovatna životna priča i sudbina vodi ga do Olimpijskim igara u Minhenu 1972. godine kada je preživeo napad palestinskih terorista na njegov olimpijski tim tako što je iskočio kroz prozor.
Ladani je bio gost Olimpijskog komiteta Srbije gde ga je dočekao predsednik OKS-a, Božidar Maljković. Nakon prijema, Ladani se družio sa predstavnicima OKS-a i Olimpijcima – nosiocima nacionalnih priznanja i dao intervju za emisiju “Olimpijski krugovi”.
U zdanju Starog dvora, Ladanija je primio gradski menadžer Goran Vesić i rekao da mu je čast i zadovoljstvo što je poželeo dobrodošlicu Šaulu Ladaniju.
– Šaul Ladani i dalje drži svetski rekord u brzom hodanju na 50 milja, a njegov život je vrlo interesantan i na najbolji način oslikava patnju jevrejskog naroda i onoga što se desilo našem gradu u prošlosti. On je Beograd sa svojom porodicom napustio pre 70 godina, a u međuvremenu je postao velika sportska zvezda. Srećni smo što smo danas u prilici da mu kažemo da je ono što je postigao poslednjih sedamdeset godina i naš uspeh. Mi smo na to ponosni, kao i na to što je rođeni Beograđanin i što je radeći sve to u svetu, jer je i nosilac Pjer de Kuberten medalje za doprinos Olimpijskom pokretu, pronosio i slavu našeg grada – objasnio je Vesić.
Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe, na čiju inicijativu, i uz veliku pomoć izraelske ambasade, Ladani je posetio Beograd, rekao je da je pre godinu dana istražujući na internetu naišao na biografiju Šaula Ladanija, te da je poželeo da ga pozove na Beogradski maraton.
– On će za vreme svog boravka u Beogradu učestvovati u maratonu, ali će obići i brojna mesta. Ovo je dokaz da mi iz medija, ljudi iz izvršne vlasti i sportskih organizacija možemo zajedno da radimo sjajne stvari koje će biti za primer i ostati zapamćene – naglasio je Čoban.
Ladani je održao i predavanje na Fakultetu političkih nauka sa temom “Survival of the Holocaust and Struggle for Success”.
– Hvala najlepše što ste me pozvali. Ispričaću vam pojedine opasne detalje iz moga života. Rođen sam u Beogradu 1936. godine i pamtim bombardovanje Jugoslavije 6. aprila 1941. kada sam sa porodicom živeo na Senjaku u modernoj vili. Pamtim veliku buku, šok koji sam preživeo i momenat kada me je baka zaštitila. Posle smo išli u Mađarsku, a zatim u Izrael – obratio se Ladani studentima.
U Mađarskoj se zajedno sa porodicom krio u manastiru, ali je ipak uhvaćen i poslat u logor, gde je spašen zahvaljujući otkupu koji su platili američki Jevreji.
– Dok smo bili u Mađarskoj kao dete sam se svakog dana plašio da nas ne uhvate, a posle toga se nikada više nisam ničega plašio u životu. Imao sam osam godina kada smo uhvaćeni, a spašeni smo kada smo već ušli u gasnu komoru. Bog je bio darežljiv prema nama – prisetio se Ladani.
Najveći deo porodice mu je stradao u logoru, u Beograd su se vratili 1945. a tri godine kasnije otišli su u Izrael.
U Izraelu je počeo da se bavi sportom, ali život nije mogao bez drame, posebno na Olimpiojskim igrama u Minhenu kada je bio deo tima koji su napali palestinski teroristi i preživeo je jer je skočio kroz prozor.
– U mom životu nije bilo nijednog dosadnog trenutka – uz osmeh je rekao 82-godišnji Ladani
Šaul Ladani je učestvovao i u polumaratonskoj trci na Beogradskom maratonu.
Ladani, u svojoj 82. godini, i dalje svake godine učestvuje u raznim pešačkim događajima i svakodnevno prepešači najmanje 11 kilometara. Svoj rođendan obeležava interesantnom tradicijom tako što prepešači onoliko kilometara koliko je napunio godina.
