The Economist godišnja konferencija pod nazivom “Svet u 2022” ove godine će se održati u hibridnom formatu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, 14. decembra, s početkom u 9 časova.
Učesnici konferencije će se okupiti u maloj Sali Narodne skupštine a publika će i ove godine konferenciju moći da prati putem prenosa uživo na YouTube kanalu.
„Svet u 2022“ jedna je od najstarijih konferencija koju organizuje kompanija Color Media Communications, i već je postala prepoznatljiva kao događaj koji zatvara tekuću godinu zaključcima o političkom, poslovnom, i društvenom ambijentu Srbije i otvara pitanja od značaja u narednoj godini.
Jubilarna deseta “Svet u 2022” konferencija održaće se 14. decembra 2021. u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a program možete pronaći na sledećem linku: www.communications.rs/svetu2022
Kao i svake godine na skupu će se okupiti čelni ljudi Vlade Srbije, Pokrajinske Vlade, predstavnici diplomatskog kora i bilateralnih komora i asocijacija, ekonomisti i vodeći privrednici iz Srbije i regiona, kao i ličnosti iz javnog i kulturnog miljea.
Ove godine, kroz panele i studije slučaja, učesnici će pokušati da daju odgovore na pitanja sa kakvim se izazovima susreće svet u 2022, kakve su posledice globalne pandemije na našu i svetsku ekonomiju i kako ih prevazići, kako je kultura odgovorila na izazove u proteklih godinu dana i šta je očekuje u narednoj…
Konferenciju otvaraju: Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Maja Gojković, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka za rudarstvo i energetiku, Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda, Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji, Frančeska Boneli, šefica Predstavništva UNHCR-a u Srbiji i Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan.
Ovim povodom, naš sagovornik bio je Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije koji je istakao: – Politika koju vodimo sa svojim partnerima je nesumnjivo najbolji izbor i za Srbiju i za sve naše građane. Naše je da stalno podižemo našu ekonomiju i standard naših građana, da privlačimo investicije, da se povezujemo unutar regiona, i mi to radimo punom parom. Spremni smo za mnogo bržu traku na auto-putu ka EU, ali za to mora da bude spremna i Evropska unija.
Problemi EU su pandemija, klima, ekonomski rast i duboki jaz između pojedinih članica. Gde se nalazi Srbija kada je reč o ovim pitanjima?
– Evropska unija se već dugo bori sa unutrašnjim strukturnim problemima, a krize koje se javljaju povremeno samo pojačavaju te unutrašnje napetosti. Tu je i kriza sa migrantima, koja praktično nije ni prestala od 2015. godine, a ne zaboravimo ni izlazak Velike Britanije od kojeg se EU ni do danas nije potpuno opravila. Sve to moramo da imamo u vidu kada gledamo i proces pristupanja EU. Imamo najteže i najstrože uslove za ulazak u EU od svih koji su ušli u Uniju u poslednjih 17 godina, ali i pored toga idemo i preko onog što se traži. Naročito u ekonomiji, u političkoj stabilnosti u regionalnim integracijama. To su sve kriterijumi na vrhu evropskih zahteva i Srbija ih maksimalno ispunjava, ali nema odgovora sa druge strane, nažalost.
U kom smeru po vašem mišljenju treba dalje da se odvija dijalog Beograda i Prištine?
– Od prvog dana sam uključen u ovaj proces, zajedno sa predsednikom Vučićem. Ako je nešto konstanta u ovom dijalogu, to je principijelno i konstruktivno ponašanje Srbije, našeg predsednika i svih nas koji smo učestvovali u tim razgovorima. Srbija je jedina koja uporno i iskreno radi na kompromisu i na dogovoru, ispunjava sve što je dogovoreno i jedina kojoj je iskreno stalo da se dođe do rešenja koje će doneti mir i perspektivu za ceo region. Svi su nam do sada odali priznanje na tome kako se ponašamo u ovom dijalogu, i u Srbiji i u inostranstvu.
Priština je ta koja ne želi dogovor, oni povlače poteze koji odlažu i blokiraju ovaj dijalog, i to je jasno od samog početka. Oni koji imaju uticaj treba da nateraju Prištinu da, pre svega, ispuni ono što je dogovoreno – formiranje Zajednice srpskih opština, i da posle toga prestanu da traže načine da miniraju razgovore. Ovaj dijalog neće nestati, neka se ne nadaju tome. Ali ne možemo da ga vodimo u beskraj, i zato je odgovornost na EU i na Americi da to jasno predoče i Prištini.
U kakvoj atmosferi Srbija dočekuje izbore s obzirom na međustranački dijalog i opštu klimu na društveno-političkoj sceni?
– Izbori se organizuju u potpuno demokratskoj atmosferi, i njihova priprema ne bi trebalo da bude nikakva politička tema. Predsednički izbori i izbori za Grad Beograd dolaze na red po kalendaru koji predviđaju Ustav i zakoni, tako da to nije stvar politike, nego procedure. Odavno je propao pokušaj da se na temi izbornih uslova i učešća na njima napravi neka politička kriza. Srbija već dugi niz godina ima demokratske i fer izbore, i njihovi rezultati su neupitni, a to priznaju sve relevantne međunarodne organizacije.
Što se tiče međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima, on je samo potvrdio da je ova vladajuća većina potpuno otvorena za sve inicijative kojima se traži poboljšanje izbornih pravila. Imaćemo, kao i do sada fer, demokratske izbore, građani će moći da biraju između različitih opcija i na tome se završava posao koji treba da obavi država.
A što se tiče politike, nemam dilemu, jer sam uveren da će politika koju vode SNS i SPS, sa svojim partnerima, još jednom dobiti uverljivu podršku građana i da ćemo nastaviti da je sprovodimo jer je to nesumnjivo najbolji izbor i za Srbiju i za sve naše građane.
Šta mislite da će biti najveći izazovi za našu zemlju u sledećoj godini?
– Jedan od najvećih izazova smo već rešili, a tiče se razgovora predsednika Vučića sa predsednikom Putinom u vezi sa cenom gasa. Energetska kriza koja je pogodila Evropu je problem broj jedan, i mi ćemo biti pošteđeni time što ćemo imati povlašćenu cenu gasa u odnosu na sve ostale. Zahvaljujući izuzetnim odnosima sa Rusijom, a posebno ličnim odnosom dvojice predsednika, rešavamo ogroman problem.
Nećemo imati probleme koje će imati skoro cela Evropa, a to nije došlo slučajno. Sve je to rezultat naše dosadašnje politike gde smo imali ogromne pritiske da se distanciramo od Rusije, da joj uvedemo sankcije, ali mi to nismo uradili, jer tada bismo radili protiv sebe. I na ovom primeru se vidi koliko smo bili u pravu i koliko je važno da ne radimo protiv svojih interesa.
Na prvom panelu konferencije ambasadori Nj.E. Tomas Šib, ambasador Nemačke, Nj.E. Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije, Nj.E. Džajlz Norman, ambasador Kanade, Nj.E. Pjer Košar, ambasador Francuske i Nj.E. Amr Aljowaily, ambasador Egipta u Srbiji, pričaće o tome kako će izgledati svet u narednoj godini.
Predstavnici bilateralnih komora i poslovnih asocijacija, Zoran Petrović, predsednik AmCham Srbija, Dragan Stokić, predsednik francusko-srpske privredne komore, Đorđo Markeđani, predsednik Komore italijansko-srpskih privrednika i Oliver Lepori, izvršni direktor Japanske poslovne alijanse u Srbiji probaće da daju odgovore na pitanja o kretanjima srpske privrede u narednoj godini.
Konferenciju su podržali Evropska Investiciona Banka EIB, Srbijagas, Telekom Srbija, Egzakta, Alumil i Coca-Cola.
Ukoliko želite da pratite konferenciju putem prenosa uživo na YouTube kanalu, molimo vas da se za praćenje putem lajvstrima registrujete na link:
https://jj349.typeform.com/to/WpovHdNB
