The Economist godišnja konferencija pod nazivom “Svet u 2022” ove godine će se održati u hibridnom formatu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, 14. decembra, s početkom u 9 časova.
Učesnici konferencije će se okupiti u maloj sali Narodne skupštine a publika će i ove godine konferenciju moći da prati putem prenosa uživo na YouTube kanalu.
„Svet u 2022“ konferencija je jedna od najstarijih konferencija koju organizuje kompanija Color Media Communications i već je postala prepoznatljiva kao događaj koji zatvara tekuću godinu zaključcima o politčkom, poslovnom, i društvenom ambijentu Srbije i otvara pitanja od značaja u narednoj godini.
Program možete pronaći na linku: www.communications.rs/svetu2022
Kao i svake godine na skupu će se okupiti čelni ljudi Vlade Srbije, predstavnici diplomatskog kora i poslovnih udruženja, vodeći privrednici iz Srbije, kao i ličnosti iz javnog i kulturnog miljea.
Konferenciju otvaraju: Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine R. Srbije; Aleksandar Vučić, predsednik R. Srbije; Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka za rudarstvo i energetiku; Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja; Darija Kisić Tepavčević, ministrarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda; Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija (UN); Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a; Frančeska Boneli, šefica Predstavništva UNHCR-a i Alessandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan.
Ovim povodom, naš sagovornik bio je Zoran Petrović, predsednik AmCham, jedan od učesnika drugog panela pod nazivom „ Privreda pre i posle pandemije: izazovi u 2022“ koji je istakao: Gotovo 80% članica AmChama u našoj najnovijoj anketi Prolazno vreme kaže da je kovid 19 bez uticaja i da imaju rast prihoda i profita u 2021. godini. Kao i u prethodnih 20 godina, naš cilj je da i ubuduće, u saradnji sa Vladom Srbije, pokrećemo inicijative i doprinesemo kreiranju strategija i politika koje poboljšavaju regulatorni okvir poslovanja, podstiču rast srpske privrede i povećanje broja radnih mesta.
Da li vam se čini da je privreda, da su kompanije, mnogo bolje dočekale kraj 2021. u odnosu na to kako je bilo prošle godine?
– Apsolutno da! Kako je vreme odmicalo, bolje smo se svi prilagodili. Hibridni način rada je postao deo prakse, a digitalizacija je dostigla neslućene razmere. Optimizam koji je došao sa vakcinama, kao i novac koji su države, kao i naša, upumpale u ekonomiju, doprineo je znatno bržem oporavku od očekivanog. Procena je da će u Srbiji, izuzev poljoprivrede, svi privredni sektori zabeležiti rast – usluge, industrija, građevina
Kako je kriza uticala na kompanije koje okuplja AmCam u 2020.? Jesu li na kraju dana prošli bolje ili gore od očekivanog?
– U 2020. 65% naših članica je imalo pad poslovanja, a uticaj pandemije se najviše odrazio na pad investicija, profita i prihoda. Pad profita i prihoda za najveći deo njih je iznosio do 20%. Zaposlenost je u najvećoj meri održana na nivou iz 2019. Prvobitna očekivanja za kraj godine, koja smo merili u prvom delu godine, bila su pesimističnija.
Izazovima pandemije najuspešnije su odgovorile kompanije koje su imale mogućnost za brz prelazak na rad na daljinu. Ostatak se suočio sa raznim operativnim problemima poput organizovanja dolaska zaposlenih na posao u uslovima vanrednog stanja, primene preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad, logističko-tehničkih izazova u vezi sa održavanjem nivoa snabdevenosti, transportom, servisiranjem opreme, nabavkom sirovina, uvoznim i izvoznim procedurama itd. Ovi izazovi su uglavnom savladani u drugom delu godine, nakon uhodavanja i prelaska na nove procedure, koje su pokazale značaj digitalizacije i elektronske komunikacije, kako sa državnim organima, tako i sa klijentima.
U kakvom stanju u makroekonomskom smislu Srbija dočekuje 2022.?
– Procene ovdašnjih analitičara, Narodne banke, kao i međunarodnih institucija za rast BDP-a za 2021. se revidiraju naviše, na 6,5 – 7%. Ono što je izgubljeno u 2019. nadoknađeno je već u prvom kvartalu ove godine. Javni dug se zadržao ispod 60% i sada se još bolje vidi koliko je bilo dobro što je ranije sprovedena fiskalna konsolidacija, čime je dat prostor da država podrži izdašnim merama privredu, građane, zdravstveni sistem i nastavi sa investicijama u infrastrukturu. Ostvareni fiskalni deficit će biti niži od planiranog. Deficit tekućeg računa je u potpunosti pokriven stranim direktnim investicijama. Zadržani su i pozitivni trendovi na tržištu rada. Devizni kurs je stabilan uz dvostruko veći nivo deviznih rezervi u odnosu na standard. Najveći izazov, kako za druge tako i za našu zemlju, jeste inflacija i u 2022. ćemo ući sa stopom koja će biti znatno iznad gornje granice cilja, pod uticajem faktora na koje monetarna politika, u velikoj meri, nije mogla da utiče.
Šta će biti najveći izazovi u sledećoj godini kako za AmCham kao organizaciju, tako i za kompanije članice?
– Američka privredna komora u Srbiji predstavlja 200 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje zapošljavaju oko 97.000 građana Srbije i koje su ukupno u zemlju investirale četrnaest milijardi evra. AmCham će i u periodu pred nama nastojati da prepozna potrebe za unapređenjem u svim poslovnim aspektima.
Najveći izazovi će svakako nastaviti da budu u radu na popravljanju investicione klime i ostvarivanju napretka u oblastima kao sto su efikasnost pravosuđa, smanjenje korupcije, životna sredina, saradnja privatnog i javnog sektora zdravstvenih usluga, nelegalna trgovina na internetu, javne nabavke, radno-pravno zakonodavstvo. Osim na ovim zahtevnim reformama, AmCham vidi prostor za unapređenje efikasnosti javne administracije kroz omogućavanje elektronskog komuniciranja sa svim organima, u optimizaciji procedura, njihovoj digitalizaciji, ali i u poboljšanju poreskih, carinskih i procedura iz oblasti deviznog poslovanja i zdravstva.
U prvom panelu Nj.E. Tomas Šib, ambasador Nemačke, Nj.E. Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije, Nj.E. Džajlz Norman, ambasador Kanade, Nj.E. Pjer Košar, ambasador Francuske i Nj.E. Amr Aljowaily, ambasador Egipta u Srbiji, te Nebojša Košutić, v. d. pomoćnika ministra spoljnih poslova i šef Sektora za EU pričaće o tome kako će izgledati svet u narednoj godini. Kroz diskusiju će ih voditi Žikica Milošević, gl. i odg. urednik The Ecoomista.
Predstavnici bilateralnih komora i poslovnih asocijacija, Zoran Petrović, predsednik AmChama, Dr David Landsman, predsednik Britansko-srpske privredne komore, Dragan Stokić, predsednik Francusko-srpske privredne komore, Giorgio A. Marchegiani, predsednik Komore italijansko-srpskih privrednika, Oliver Lepori, izvršni direktor Japanske poslovne alijanse u Srbiji i Simon Savsek, ekonomista iz EIB-a probaće da daju odgovore na pitanja o kretanjima srpske privrede u narednoj godini, Marku Andrejiću, odgovornom uredniku Biznis.rs
U trećem panelu će Dragana Korica, izvršna direktorka, Saveta zelene gradnje Srbije zajedno sa učesnicima razgovarati na temu zelene ekonomije i održivog razvoja, a njeni sagovornici su: Stylianos Tsoktouridis MSc, Managing Director of Alumil YU Industry A.D., Dušica Gaković, Project Lead, Deka inženjering doo, Jovana Cvetković, direktorka za razvoj, tehničke operacije I inovacije, MPC Properties, Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja, Delta Holding i Aleksandar Ranđelović, ekspert za lizing, GEFF Srbija lizing.
Na konferenciji će se kroz studiju slučaja predstaviti i Telekom Srbija. Natali Delić, direktor direkcije za strategiju i digital će pričati na temu – Digitalni ekosistemi kroz inovacije i partnerstva. Iz kompanije Egzakta Nenad Pešić će prilati na temu “Lokalizacija srpske privrede”.
Ukoliko želite da pratite konferenciju putem prenosa uživo na YouTube kanalu, molimo vas da se za praćenje putem lajvstrima registrujete na linku: https://bit.ly/3ycfR4r
Konferenciju su podržali Evropska Investiciona Banka, Srbijagas, Telekom Srbija, Egzakta, Alumil i Coca-Cola.
