Dvostruki Olimpijac, profesor emeritus na Ben-Gurion univerzitetu u Izraelu, svetski rekorder za prepešačenih 50 milja i nosilac Pjer de Kubertin medalje za izuzetan doprinos Olimpijskom pokretu, profesor Šaul Ladani, nakon 70 godina ponovo će posetiti svoj rodni Beograd.
Šaul Ladani rođen je u Beogradu 1936. godine. Preživeo je rušenje roditeljske kuće u bombardovanju Beograda 1941. godine i sa roditeljima pobegao u Mađarsku. Odveden u Bergen-Belsen koncentracioni logor 1944. godina i preživeo gasnu komoru koja se u tom trenutku pokvarila, a spasao se u “Kastnerovom vozu”. Četiri godine kasnije emigrirao je u Izrael, postao olimpijski šampion u brzom hodanju i maratonu, profesor univerziteta i autor stotine naučnih radova. Neverovatna životna priča i sudbina vodi ga do Olimpijskim igara u Minhenu 1972. godine kada je preživeo napad palestinskih terorista na njegov olimpijski tim tako što je iskočio kroz prozor.
Verovali ili ne, njegova neverovatna životna priča se tu ne završava. Njegov život vezan je i za jednu “bebu sa Štranda”, koja je preživela novosadsku raciju, a usvojili su je upravo Šaulovi mama i tata. Do Marte, preživele bebe sa Štranda, došla je Marija Vasić, profesor sociologije:
“Za Martu Flato sam saznala tako što sam se našla u prostorijama Jevrejske opštine u Novom Sadu prošle godine sa Miri Derman, kada sam želela da poklonim svoju knjigu “Kada Bog zažmuri” delegaciji bivših Jugoslovena koji žive u Izraelu. Pošto sam napisala knjigu o novosadskoj raciji, verovala sam da će ih zanimati i ona mi je to srdačno potvrdila, ali je dodala da će posebno zanimati jednu njihovu članicu, koja je bila beba i koja je preživela ubijanje na Štrandu, tako što su je roditelji u poslednjem momentu dodali ljudima iza sebe, ovi sledećima i tako do kraja reda. Ja sam ostala zapanjena i rekla sam joj da u knjizi postoji priča o toj bebi ali da je dečak u pitanju. Ne, rekla je Miri, devojčica je. Odmah sam uzela knjigu da joj posebno napišem posvetu i pitala Miri kako se zove. Kada je rekla Marta, mislila sam da nisam dobro razumela, jer sam ja u nedostatku imena u arhivi, a želeći da opišem taj dogadjaj, slučajno ili ne, njenoj mami dala ime Marta. Svi smo bili šokirani ovom slučajnošću. Kada sam se upoznala sa Martom preko Fejsbuka i kada smo se čule telefonom, samo me je pitala: “Kako ste Marija to uspeli, Marta nije često jevrejsko ime…”. Ne znam ni danas.”
Marija je tako saznala i za Šaula Ladanija:
“Pošto me je interesovalo sve u vezi njenog neverovatnog života u jednoj prepisci mi je rekla da će mi možda biti interesantan njen brat Šaul Ladani, poznati olimpijac iz Minhena i preživeli iz Holokausta. Šaulovi mama i tata su usvojili Martu posle stradanja njenih roditelja na Štrandu, a zapravo su joj bili rođeni tetka i teča. Ona to nije znala do svoje 23. godine, tako da je odrasla uz njega kao rođena sestra. Tada sam počela da tragam za njegovom životnom pričom i ostala potpuno zapanjena. Moja sledeća knjiga će biti životne priče preživelih ljudi za vreme Holokausta, a najveća inspiracija mi je bio on, koga sam nazvala POBEDNIKOM ŽIVOTA. Ono što me je fasciniralo u njegovoj biografiji je što trči po celom svetu i širi priču o Holokaustu, a za sebe kaže da je samo imao sreće. Oko 30 članova njegove porodice je ubijeno, a on je sa 8 godina preživeo i nastavio da pobedjuje u životu. Kada su ga pitali kako se osećao kada je obarao još uvek aktuelni svetski rekord na 50 milja, rekao je: “Nosio sam Davidovu zvezdu na grudima i hteo sam da im pokažem da smo preživeli”. Pošto je u Izraelu jako toplo, trenirao je u stanu, sklanjajući tepihe i nameštaj i menjajući pravac svakih 15 minuta. Posle Minhena, stajao je na aerodromu pored svih kovčega i kada su ljudi prilazili i grlili ga, tek je tada shvatio da je opet preživeo.”
Ladani će tokom aprila posetiti Beograd, održati predavanje studentima Fakulteta političkih nauka, posetiti izraelsku ambasadu, Olimpijski komitet Srbije, Beogradski maraton, na kom će i učestvovati.
On, u svojoj 82. godini, i dalje svake godine učestvuje u raznim pešačkim događajima i svakodnevno prepešači najmanje 11 kilometara. Svoj rođendan obeležava interesantnom tradicijom tako što prepešači onoliko kilometara koliko je napunio godina.
Foto: Privatna arhiva, Youtube/Screenshot
