Povodom Svetskog dana zdrave hrane koji se obeležava 16. oktobra, u Privrednoj komori Srbije održan je okrugli sto na temu “Šta je zdrava ishrana u Srbiji“, u organizaciji magazina „Diplomacy&Commerce“ na kojem su govorili domaći stručnjaci iz različitih oblasti i delatnosti proizvodnje, distribucije i sertifikacije hrane. Učesnici oruglog stola bili su Slavoljub Stanojević, vd. direktora direkcije za Nacionalne referentne laboratorije, Aleksandar Bogunović, zamenik direktora sektora za poljoprivredu, Privredna komora Srbije, Mirjana Jovašević, direktorka korporativnih komunikacija, Delhaize Srbija, Milica Stefanović, senior PR i menadžerka za komunikacije, Coca-Cola kompanija/Predsednica odbora za hranu i poljoprivredu Saveta stranih investitora i Dragana Šiljegović Filipović, nutricionista.
Moderator okruglog stola, Ruža Ristanović, direktorka magazina „Diplomacy&Commerce“, sa učesnicima diskusije govorila je o edukaciji potrošača, o tome šta je zdrav izbor hrane, regulativama u ovoj oblasti, ulogama maloprodanih lanaca u edukaciji javnosti o zdravoj hrani, koliko je važno čitati deklaracije, koja hrana je bezbedna a kakve namirnice se na tržištu nude…
Razgovor na ovu temu započela je nutricionistkinja Dragana Šiljegović Filipović, koja smatra da sistem edukacije u našoj zemlji nije dobar i da bi trebalo uključiti obrazovne i zdravstvene ustanove.
“Mislim da bi edukaciju o zdravoj ishrani trebalo započeti još od vrtića, a u čitav proces trebalo bi da se uključe i roditelji, jer su najvažnije predstave i navike koje steknemo u najranijem uzrastu upravo one kojih ćemo se pridržavati i kasnije u životu“, rekla je ona.
“Iako na našem tržištu može da se kupi mnoštvo zdravih namirnica, građani uglavnom ne znaju da ih prepoznaju, ne razumeju šta piše na deklaraciji, a i nisu upućeni u to kako da ih upotrebe na pravi način. Mnogi potrošači veruju da je dovoljno da jedu voće ili povrće, ali to nije dovoljno. Drugi problem predstavlja i to što je sada u trendu hraniti se jednom vrstom namirnica, ili izbacivati iz ishrane jednu vrstu namirnica. Istina je da bi zapravo trebalo da se hranimo raznovrsno, kako bismo se hranili zdravo“, kaže nutricionistkinja.
Nutricionistkinja je istakla da je naša zemlja u samom vrhu po hroničnim oboljenjima, a jedan od krivaca za to su loša ishrana i loše navike.
“Svedoci smo izuzetno velikog broja gojazne dece. Nedavno sam obratila pažnju na škole u svom kraju. U blizini svake se nalazi pekara u koju deca svraćaju po užinu na velikom odmoru, a ono što kupuju uglavnom bude pica ili neko drugo kiselo testo koje u sebi ne sadrži apsolutno ništa zdravo. Retko se dogodi da roditelji pakuju deci neki zdrav obrok, a i tada imamo slučajeve da zbog toga decu zadirkuju u školama“, ističe Dragana.
Na pitanje koliko je važno baviti se edukacijom i šta je ono što bi država trebalo da uradi pokušao je da odgovori Aleksandar Bogunović, zamenik direktora sektora za poljoprivredu, Privredna komora Srbije, koji je objasnio da država ima nekoliko vrsta inspekcija koje se staraju da ono što je propisano Zakonom bude i u praksi tako.
“Ministastva i inspekcije rade dobar posao i po dosadašnjim iskustvima možemo sigurno da kažemo da je hrana u Srbiji bezbedna za upotrebu i da se redovno kontroliše, ali da li je ta hrana ujedno i zdrava, to je već sasvim drugo pitanje“, rekao je on.
Na koji način potrošači mogu da se zaštite i šta je ono što proizvođači mogu da urade i na koji način da doprinesu pravilnoj i zdravoj ishrani ljudi pokušala je da objasni Milica Stefanović, senior PR i menadžerka za komuniakcije “Koka-kola” kompanije i predsednica odbora za hranu i poljoprivredu Saveta stranih investitora.
“Neophodno je da potrošač razume deklaraciju proizvoda i šta je ono što mu se nudi, šta je ono što on pruža, kakve su mu nutritivne vrednosti i slično, a to je ono što prozvođači mogu da doprinesu u edukaciji,” istakla je Milica i naglasila da je, osim edukacije, promena životnih navika ključan faktor, ali i najteži deo, te da samo ona daje dugotrajan pozitivan rezultat.
O tome koliko je važno da država uradi sve ono što je u njenoj nadležnosti i da obezbedi kontrolu kvaliteta govorio je Slavoljub Stanojević, direktor direkcije za Nacionalne referentne labaratorije, Ministarstvo poljoprivrede.
“Država treba da obezbedi dovoljno jeftine ali i bezbedne hrane. Međutim, država ne može to da uradi sama ako u tom procesu ne učestvuju poljoprivreda i nauka, Takođe, država mora da obezbedi da hrana koja se proizvodi bude redovno kontrolisana, ali Srbiji nedostaje referentna laboratorija koja bi nadzirala rad ostalih laboratorija za kontrolu kvaliteta hrane”, rekao je Slavoljub a potom je govorio i o upotrebi pesticida i svim opasnostima i rizicima koje ova praksa sa sobom nosi.
“Kada je reč o pesticidima, oni su nužno zlo. Treba nahraniti osam milijardi ljudi u svetu, a sve je manje poljoprivrednih površina. Dakle, pesticidi moraju da se koriste, samo je važno da se upotrebljavaju u propisanim količinama“, rekao je on i objasnio da potrošači mogu da se zaštite samo tako što će hranu kupovati na mestima koja su za to predviđena, jer se jedino na ovaj način ne izlažu riziku unošenja nedozvoljenih materija.
“Namirnice u marketima, prodavnicama i pijacama se redovno kontrolišu, ali niko ne može da vam garantuje za kvalitet namirnica koje kupite kod nekoga ko ih prodaje na kamionu pored puta”, istakao je on i dodao da se povremeno dešava da neke namirnice imaju veću količinu određenih materija nego što je dozvoljeno, ali da “to nije strašno“- naglasio je Stanojević.
Činjenica je da svaki građanin želi nabolje za sebe i svoju porodicu, ali u kolikoj meri potrošači obraćaju pažnju na to šta piše na deklaraciji objasnila je Mirjana Jovašević, direktorka korporativnih komunikacija Delhaize Srbija
– “Naša kompanija ispitala je na osnovu uzorka od 1.000 kupaca koliki procenat njih čita deklaraciju na ambalaži, a ispostavilo se da četvoro od desetoro kupaca čita deklaraciju. Međutim, 27 odsto njih to ne zanima, 26 odsto smatra da su to važne informacije, ali se samo pet odsto kupaca vodi prilikom kupovine onim što piše na ambalaži”, rekla je Mirjana i naglasila da veliki problem i barijeru zdravoj ishrani predstavljaju uverenja da je zdrava hrana skupa i da nije ukusna, te da je zdrav obrok teško i komplikovano spremiti. Stoga je, kako Mirjana ističe veoma važno olakšati potrošačima i objasniti kako da se hrane zdravije, gde mogu da pronađu adekvatne i povoljne namirnice ali i recepte za zdrave obroke.
