Home Konferencije Održana šesta regionalna književna konferencija “Book Talk”

Održana šesta regionalna književna konferencija “Book Talk”

1117
0

Regionalna književna konferencija Book Talk otvorena je 1. oktobra u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu.

Konferenciju su otvorili Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine, Dalibor Rožić, član Gradskog veća za kulturu i informisanje grada Novog Sada i Robert Čoban, predsednik Color Press Group.

Šta je nama Borislav Pekić: 90 godina od rođenja slavnog pisca, bila je tema uvodnog panela na ovogodišnjoj konferenciji Book Talk. O ovoj temi govorili su Mirjana Đurđević, književnica, Dragan Babić, književni kritičar, Vladan Bajčeta, doktor književnik i Viktor Lazić iz Muzeja knjiga. Više detalja sa otvaranja konferencije možete pogledati OVDE.

Narednog dana, 2. oktobra održana je i sama konferencija, koje je, ove godine, zbog situacije sa virusom korona,  prvi put od postojanja održana online i svi zainteresovani su mogli da je prate putem lajv strima na You Tube kanalu Color Media Communications.

Na prvom panelu pod nazivom “U vrijeme otkazanih letova”, izdavači i knjižari govorili su o životu i poslu u uslovima pandemije i nove ekonomske krize. Panel je moderirao novinar i pisac Aleksandar Đuričić, a njegovi sagovornici bili su: Dejan Papić, izdavačka kuća Laguna, Ivan Bevc, izdavačka luća Booka, Zoran Hamović, izdavačka kuća CLIO i Gojko Božović, izdavačka kuća Arhipelag.

Na ovom panelu mogli smo saznati kako danas izgleda kupovina knjiga, šta se više, a šta manje kupuje od početka pandemije, koliko se danas poručuju knjige pouzećem…

Dejan Papić rekao je da se oni ni u jednom trenutku nisu predali i da „nisu hteli da polože oružje“.

„Knjižare imaju svoje posetioce. Naš posao nije ugrožen. Ljudi se okreću knjizi, više nego ranije. U ovom periodu se traži publicistika. Elektronska knjiga je takođe budućnost čitanja, zato smo pokrenuli platformu Eden books“, rekao je Papić.

On je dodao da je domaće tržište knjiga jače u odnosu na zemlje regiona. „Prodaja u knjižarama je smatram daleko veća nego u Hrvatskoj. Srpski izdavači su jačali jer nisu imali podršku države, dok su tri hrvatske izdavačke kuće otišle u stečaj“, objasnio je on.

Naša književnost je mnogo bolja nego što se misli, smatra Gojko Božović .On je objasnio da je za ovaj posao najopasnije kad ne možete da planirate. „Nedostaju nam javni događaji jer su oni neophodni za promociju književnost. Jedina svetla tačka je online poručivanje knjiga“, rekao je Božović.

Ivan Bevc rekao je da im je online biznis pomogao da preguraju celu situaciju.

„Nama je recimo veći problem od pandemije što gradske vlasti ne mogu da završe ulicu šest meseci u kojoj se nalazi naša druga knjižara. Taj odnos države i grada je mnogo pogubniji za nas od bilo kakve svetske pandemije. Ne vidim neki pad u poslovanju. Beležimo skok od 300% u online prodaji jer su i stariji koji su zazirali sad počeli da naručuju knjige“ rekao je Bevc.

Zoran Hamović rekao je da je situacija bila veliki izazov za sve.
„Dolazimo u priliku da mašta radi, ovo je ta situacija gde moramo doći do rešenja koja nas kvalifikuju za ono što dolazi dalje. Sada smo imali šansu da testiramo sve svoje mogućnosti, da ispitamo okolinu u kojoj delujemo, ali ostaje uvek prostora i za kritiku, što je jako bitno, mislim na konstruktivnu kritiku, koja nas tera da nastavimo dalje“, rekao je Hamović.

On je dodao da se može samo nagađati trenutno da li će Sajma knjiga biti, ali da su svi izdavači pokušali da naprave svoj mini sajam i da stupe u kontakt sa svojim čitaocima.

Podsetimo, Sajam knjiga je odložen za decembar ali je pitanje da li će se i tad održati.

Svi učesnici na panelu su se saglasili da je knjižarstvo i izdavaštvo bilo pred velikim izazovima ove godine, ali da je uspelo da opstane što pokazuje i otvaranje novih knjižara.

Na drugom panelu pod nazivom “Kuga će probuditi svoje pacove i poslati ih da uginu u kakvom srećnom gradu”: Virus i književnost, koji će moderirala novinarka Vera Nikolić, njeni sagovornici bili su: Pavle Zelić, pisac, filmski i strip scenarista, kritičar i kulturni aktivista, Nina Savčić, dizajner i lektor, piše priče za decu za Radio Beograd 1, stalni je saradnik Nove ekonomije i kolumnista Dnevnog lista Danas, Predrag Ličina, filmski reditelj i pisac i Vojislav Radojković, pisac.

U sklopu razgovora Nina Savčić rekla je da je period korone iskoristila da radi na doktoratu i mnogo čita, kako joj je tema doktorat sitkom smata da bi ovaj žanr bio odličan za predstavljanje dešavanja tokom pandemije.
„Meni se čini da je ovo fenomenalno za sitkom i to jedan klasičan koji prati dešavanja u porodici uz dozu humora“, rekla je Savić.
U periodu pandemije, Predrag Ličina, kako kaže, uspeo je da napiše knjigu i brzo se navikao na celu situaciju.
„Pročitao sam i pogledao sve što sam želeo. Sad gledamo najnormalnije utakmice bez gledalaca, mi se brzo naviknemo na sve. Život mi je postao najdosadniji evropski film“, rekao je Ličina i dodao da je nejgov film „Poslednji Srbin u Hrvatskoj“ bio drugi najgledaniji na HBO.
Pavle Zelić, pisac, filmski i strip scenarista, kritičar i kulturni aktivista, rekao je da je pre cele situacije sa korona virusom bio pripreman film “Prvi jahač” koji je dobio podršku Filmskog centra, tema filma igrom slučaja bio je baš virus. “Ne znam šta će sad biti s tim“, rekao je Zelić i najavio da će se po Pekićevom delu Besnilo raditi tv serija.
„Pekić je Besnilo i pisao kako bi se po njemu snimio film, ali on to nije uspeo da uradi“, podsetio je  Vojislav Radojković.
On je rekao da prvih mesec dana pandemije nije mogao da piše,  a da je kasnije nastavio da radi na drami sa Vesnom Stanojević preko Skajpa.
„Pandemiju je lako staviti sad u jedno vreme. Mislim da ima mesta humoru“, zaključio je Radojković.

 

“20 godina posle: Kako je propala “Petooktobarska republika” i šta je naša književnost o tome zabeležila” bila je tema trećeg panela. O ovoj temi govorili su Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, esejista, izdavač, dr Nebojša Vladisavljević, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka, Luka Tripković, pisac i akademski slikar, Veljko Lalić, glavni urednik Nedeljnika i  Đuro Radosavović, pisac. Moderator panela bio je novinar i pisac Aleksandar Đuričić.

Učesnici ovog panela pokušali su da daju odgovore na pitanja: Šta se dogodilo sa Srbijom u poslednjih 20 godina? Na šta bi ličila Srbija da nije bilo 24. septembra i kasnije 5. oktobra 2000. godine?

Veljko Lalić kazao je da je 5. oktobar nešto čega se uvek sećamo.
“Ne treba biti toliko agresivan prema njemu, doneo nam je dosta toga i sada  živimo u jednoj drugoj zemlji. Mnogi govore da je gotova petooktobarska republika, ja mislim da mi živimo petooktobarsku revoluciju u drugim stvarima, a da je ugrožena najviše demokratija i sloboda, za koju smo se i najviše borili na ulicama”, objasnio je Lalić.
Profesor Vladisavljević nadovezao se rekavši da mi kada govorimo o 5. oktobru često govorimo kao o nekom izolovanom događaju što je pogrešno.
“Ovaj događaj je kulminacija velikog otpora demokratske opozicije ali i građana tokom devedesetih godina, on je samo dovršio nešto što je mnogo ranije bilo započeto, iz tog ugla posmatrano, mnogo je ljudi uključeno za taj događaj. Veliki uspon demokratije mi vidimo posle 5. oktobra, i to je neosporno; to nije samo jedan monumentalni događaj u našoj istoriji, već događaj koji je ostavio jedno široko nasleđe, i ovo što se dešava u poslednjoj deceniji, ne može da ugasi taj plamen, i da će se on vratiti u nekom obliku opet”, zaključio je Vladisavljević.

Gojko Božović rekao je da nas je 5. oktobar uveo u jednu drugačiju društvenu i političku situaciju, pa samim tim i drugačiju književnu situaciju.
“Pisci su se okrenuli drugim temama jer se smatralo da je društvo već oslobođeno od nekih zamornih velikih priča i da sada treba pričati o nekim bitnijim temama. Književnost se okreće zabavnim sadržajima. To su neki razlozi zašto 5. oktobar nije dobio adekvatan odjek u književnosti”, objasnio je Božović.
Sećajući se tog događaja, Luka Tripković rekao je da mu se čini da su roditelji hteli da oslobode decu tereta, i da su oni imali osećaj da se ta epoha završila. “Ona se jeste završila, ali je cela stvar ipak otišla u nekom neplaniranom pravcu”, dodao je Tripković.
Đuro Radosavović, rekao je da nema mesta poređenju 5. oktobra sa trenutnim dešavanjima u Crnoj Gori.
“Nije isto, litije i protesti nisu isto. Milošević je čekao da prizna da je izgubio, dok je Đukanović to odmah učinio”.

 

Četvrti panel pod nazivom “Je li nam se sve samo kazalo” – Kako se 25 godina od kraja rata u BiH vole i mrze beogradska i sarajevska intelektualna scena započeo je  uvodnim obraćanjem Irfana Hošića profesor istorije umetnosti i moderne umetnosti i dizajna iz Bihaća. Hošić je podsetio kako je 1992. godine Rambo Amadeus prekinuo festival Beogradsko proleće u poslednjim minutama kada je nastupala Bebi Dol zbog ratova u Bosni. Takođe, na istom festivalu grupa EKV je protestvovala zbog rata. On je pokušao da objasni vezu između umetnosti, naročito fotografije, i rata.
Zatim se prešlo na panel koji je moderirao Robert Čoban,  predsednik Color Press Group i osnivač Color Media Communications kompanije. Robertovi sagovornici bili su Biljana Srbljanović, spisateljica, Abdulah Sidran, pesnik, prozaik i filmski scenarista i Ekrem Dupanović, izdavač i glavni urednik portala Media Marketing i Art&Business.
Oni su pokušali da odgovore na pitanja: Šta o ljubavi i mržnji između Sarajeva i Beograda, 25 godina nakon rata iz 1990-ih, govori umjetnički, fotografski i muzički arhivski materijal? Da li i u kojoj meri je on dostupan i poznat novim generacijama i koje memorije on evocira? Postoji li kritička analiza i šta bi bila njena uloga?
Abdulah Sidran rekao je: ”Mi govorimo na panelu pod naslovom 25 godina mira. Mene zanima da li bi mogli nekim glasanjem potvrditi tačnost te informacije.  Postoji jedno iskustvo ovdašnjih ljudi koji kaže da je rat završen samo za one koji su u njemu poginuli, ipak taj rat se na najrazlačitije načine produžio, promenio oblike, i on traje i danas.”
On je istakao da istinska prijateljstva koja su postojala do 1992. traju i danas.
Najveća opasnost danas u odnosima ne samo intelektualnih elita, nego uopšte Srbije I Bosne i Hecegovine su strah i neznanje, smatra Ekrem Dupanović.
“Istraživanje koje je rađeno u Srbiji pokazalo je da preko 50% srednjoškolaca u Srbiji apsolutno nema pojma i nikad nije čulo šta se dogodilo u Srebrenici. To je jako opasno”, rekao je Dupanović.
Biljana Srbljanović objasnila je da je ona učila da je svaki rat, samo nastavak politike oružanim sredstvima.
“Mislim da ovde neće biti mira, i u pravu ste kada kažete da nema mira, zbog toga što ta politika koja je u jednom trenutku samo eksplodirala oružanim sredstvima, nije promenjena.  Ona se menja de facto, ona pruža mesto drugim  mržnjama, drugim hegemonističkim ili drugim politikama koje nekad izbiju oružano, a nekad samo u taj puzajući, neprestani sukob koji stalno tinja I može bilo kada da izbije. Suštinski se politika nije promenila. A to je ta ideja, Republika Srpska je zasebna država”, kazala je Srbljanović.

 

Peti panel pod nazivom “Josip Broz, Superstar – Da li su nam se osušile suze od 4. maja 1980.” moderirala je Eržika Pap Reljin, novinarka, predsednica društva novinara Vojvodine koje deluje u sastavu UNS-a, a njeni sagovornici bili su:  Predrag Marković, istoričar, Dejan Ristić, istoričar, prevodilac i scenarista, Sergej Flere, profesor sociologije i političkih nauka iz Maribora i Vidosav Stevanović, književnik i publicista.

Učesnici ovog panela diskutovali su o tome kako je ove godine, usred pandemije i vanrednog stanja obeleženo 40 godina od smrti Josipa Broza. Da li su nam se osušile suze od tada i šta je danas nama Tito, pitanja su na koje su dali odgovore učesnici ovog panela.

Moderatora je podsetila da Tito uzima značajno mesto u sociološim istraživanjima i danas. “Ispada da je priča o Titu, priča o svima nama gde opisujemo svoje želje i nadanja”, objasnila je ona.

Vidosav Stevanović rekao je da pamti Tita i njegovo vreme, ali da nikad nije zapevao „Druže Tito mi ti se kunemo“.

„Tito je bio kult, a nakon smrti postao je fikcija. Napisao sam roman o njemu, koji se zove “Ako ikad umrem”. Tito je mnoštvo, ima mnogo Titova danas. Istoričari znaju činjenice, što se nas pisaca tiče ne znam da li će se iko baviti ovom temom. Tito je tokom života postao mit uz pomoć propagande. To je ono što se zove kult. Od toga su  nastali mali kultovi koji nisu ni za pomen kao što su Milošević i Tuđman. Mi savremenici nemamo mogućnost da objektivno sagledamo Tita“, objasnio je Stevanović

„Svi ostali su bili zonski igrači, a on je bio NBA liga“, rekao je davno istoričar Predrag Marković koji i danas kako kaže stoji iza te tvrdnje.

„Nekim ljudima stvari jednostavno polaze za rukom“, rekao je Marković  i objasnio: „Imate dva čoveka,Tita i Nikola Pašića, bez većih talenata kojim su okolnosti išle na ruku. Tito je dostigao nešto što niko drugi nije, a to je da je veoma poštovan kao državnik jedne male zemlje zahvaljujući svojoj diplomatiji.“

On je zaključio da je ideja imitiranja Tita pogrešna, jer ne može da se ponovi to iskustvo.

Dejan Ristić složio se sa Markovićem i dodao:
„Radi se o višeslojnoj ličnosti, on je bio otac nacije skoro 40 godina. Bio je darovit državnik i političar, ali on je bio samodovoljan i samozaljubljen. Fascinacija jednom ličnošću koja je potekla iz siromašne porodice koji je došao do jednog globalnog lidera i dalje traje. Prošlosti treba pristupati bez emocija i stereotipa.“

Tito jeste bio Josip Broz, istakao je Sergej Flere.

„Dve velike stvari koje je donelo Titovo vreme je međuetnička tolerancija što smo mi kao što je poznato vrlo brzo prekršili, kao i socijalna država koja je danas još možda prisutna kod nas u Sloveniji“, dodao je Flere.

Pripadnik mlađe generacije Stevan Gužvica, istoričar i doktorant, objasnio je da mi danas živimo u senci tog vremena, jer sve poredimo sa tim i socijalističkom Jugoslavijom.

Šesti panel pod nazivom “Tomorrow Belongs to Me – Jesmo li za 75. rođendan pobede nad fašizmom polomili čaše od kristala” moderirala je Eržika Pap Reljin, novinarka, predsednica društva novinara Vojvodine koje deluje u sastavu UNS-a, a njeni sagovornici bili su:  Svetlana Slapšak, književnica, naučnica, antropološkinja, feministkinja, doktor antičkih studija, lingvistkinja, aktivistikinja, redovna profesorka antropologije antičkih svetova, studija roda i balkanologije, Divna Vuksanović, književnica, filozof, teoretičar medija i predsednica Estetičkog društva Srbije, Dragan Ćalović, magistar i profesor teorije umetnosti i medija i novinarka Ljubica Gojgić. 

Čuvena scena iz filma “Kabare” smatra se jednim od naboljih filmskih opisa kako fašizam postepeno osvaja sve slojeve društva. Kako danas 75 godina od smrti Adolfa Hitlera gledamo na taj period istorije? Odakle niču revizionistički pokreti širom Evrope pa i sveta koji ponovo poručuju da “budućnost pripada samo njima”? Jesmo li na 75. godišnjicu pobede nad fašizmom ponovo “polomili čaše od kristala” kako glasi podnaslov ovog panela? Odgovore na ova pitanja dali su nam učesnici ovog panela.

Sedmi panel pod nazivom “Književnost i novi totalitarizmi” – 190 godina od francuske Julske revolucije, da li sloboda i dalje predvodi narod, moderirala je Gordana Draganić Nonin, novinarka, a njeni sagovornici bili su Aleksej Kišjuhas, sociolog iz Novog Sada i Ante Tomić, književnik i novinar iz Splita.

Na pitanje gde se to oblikovala figura modernog intektualca Aleksej Kišjuhas, sociolog iz Novog Sada je rekao:
„Volim da kažem da je moderna demokratija rođena ili nastala u kafani, salonima i restoranima mahom prosvetiteljske Francuske, u pitanju nije metafora već socio-istorijska realnost u Francuskim kafeima nastaje fenomen koji je Habernas nazvao „Javnom sferom“ i odjednom se pojavljuju mesta gde se okupljaju ljudi različitih društvenih slojeva, gde se javno diskutuje i razmatra. Nije više bilo važno nečije poreklo već snaga nečijeg argumenta. U pitanju su neutralna mesta u kojima konverzacija čini ključnu društvenu aktivnost. Kafe je jedna urbana, građanska institucija koja je zaista stvorila demokratiju i moderno društvo kakvo poznajemo. Uz Francusku prvi kafei nastaju u islamskom svetu, najverovatnije u Meki u 15 veku, u Istambul stižu u 16 veku, a izvan islamskog sveta u Evropi se pojavljuju tek u 17. veku zajedno sa kafom, egzotičnim napitkom sa istoka. Kafići su u istoriji odigrali ogromnu ekonomsku, obrazovnu, političku, kulturnu i medijsku ulogu zato što su njihovi posetioci imali pristup debatama, pamfletima, najnovijim vestima i tračevima u novoformiranom okruženju slobode, jednakosti i bratstva.“
Ante Tomić, pisac iz Splita više od 20 godina se bavi književnošću istakao je da mu je nejasna potreba ljudi da se dokažu kao posebni građani.
„Situacija nije dobra, fašizam je u nekom strašnom uzletu, divljačka desnica je čvrsta, ona je jače od levice, srećna okolnost što se desničari uvek razdrobe, odnosno ne mogu da se dogovore ko će im biti vođa”, istakao je Tomić.

 

Ovoga juna bilo je 35 godina od kako je YU Rock Misija snimila pesmu “Za million godina”. Šest godina kasnije mnogo grubih reči zatvorilo je mnoge prozore u Jugoslaviji. Kako danas gledamo na taj projekat i to vreme? Kakve pesme pišu današnji autori pesama i kome se oni obraćaju? Odgovore na ta pitanja dobili smo od učesnika osmog panela pod nazivom “Kako je jedna gruba reč zatvorila sve prozore – 35 godina od “Yu Rock Misije” i pesme “Za milion godina” – kakve reči pesama slušamo danas”.

Panel je moderirao Petar Janjatović, srpski muzičar, novinar i rok kritičar. U panelu su govorili Slađana Milošević srpska pevačica koja se smatra ikonom novog talasa osamdesetih u Jugoslaviji i Nenad Marić, muzički izvođač iz Čačka “Kralj Čačka”.

Deveti panel pod nazivom “Biotriler uživo: Naučna fantastika i pandemija”, moderirao je Dragoljub Igrošanac,vlasnik i urednik sajta Art-Anima, Beograd, a njegovi sagovornici bili su: Dragana Bošković, književnica, Srđa Janković, imunolog, Dragan Jovićević, filmski kritičar i teoretičar i Monja Jović, scenaristkinja, urednica i spisateljica.

Učesnici poslednjeg panela konferencije “Book Talk 2020” dali su odgovor na pitanje Koliko će pandemija koja je obeležila 2020. na bujanje naučno-fantastične literature kod nas i u svetu – kako u literaturi tako i u filmovima i serijama?

Uoči konferencije, i ove godine, svakog dana od 28. septembra do 2. oktobra održana je akcija “Nedelja knjige“, tokom koje su se korisnicima novosadskog gradskog prevoza delile besplatne knjige.  JGSP “Novi Sad” kao društveno odgovorno preduzeće, i ove godine podržalo je akciju kojom se promoviše kultura čitanja, a akciju su doniranjem knjiga podržale izdavačke kuće Clio, Laguna i JP Službeni Glasnik.

“Book Talk 2020” konferencija održava se uz podršku Grada Novog Sada, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama i JP Službeni Glasnik.

Povezani priloziTakođe zanimljivo