Održivi razvoj 2018 – Svetlana Vukotić: U Srbiji bi trebalo da „uvoz...

Održivi razvoj 2018 – Svetlana Vukotić: U Srbiji bi trebalo da „uvoz radne snage” pre bude izuzetak, nego pravilo

106
0
SHARE

Color Media Communications i magazin “Diplomacy and Commerce”, nakon uspešno organizovane dve konferencije o održivom razvoju – Serbia Goes Green i tri konferencije posvećene društveno odgovornom poslovanju – CSR Srbija, ove godine organizuju objedinjenu konferenciju pod nazivom „Održivi razvoj 2018” – Sustainable Development Serbia.

Konferencija, na kojoj ćemo govoriti o zaštiti životne sredine i CSR modelima za budućnost, održaće se 9. maja 2018. godine u hotelu Holiday Inn.

Konferenciju „Održivi razvoj 2018” otvoriće ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević.

U panelu “Zapošljavanje u duhu održivog razvoja” učestvovaće i prof. dr Svetlana Vukotić, MEF fakultet, sa kojom smo razgovarali u susret konferenciji:

Mnoga istraživanja pokazuju da je jedan od najvećih problema zapošljavanja u Srbiji deficit kvalifikovane radne snage. Kako vidite taj problem i kako ga rešiti?

– U Srbiji postoji, pre svega, nesklad između onih koji se školuju i završavaju fakultete i onih koji ostaju u zemlji. Kada bi svi školovani mladi ljudi ostali u Srbiji, onda možda čak i ne bismo govorili o bilo kakvom deficitu. Činjenica je da se ja možda krećem u takvom okruženju gde se podrazumeva da se treba školovati i nakon srednje škole, ali i statistički podaci govore uostalom o tome da sve više mladih studira. Još jedan od potencijalnih problema je što se već poslednju deceniju na svetskom nivou dosta govori o servisnoj ekonomiji, pa se mladi mogu školovati i da budu dobri preduzetnici, majstori ili visoko kvalifikovana radna snaga, koja će pružati usluge. Međutim, tu je dominantna
kategorija onih koji ostaju jer nasleđuju porodični biznis, a ostali, ako izuče neke zanate, takođe odlaze u inostranstvo gde će biti više plaćeni. Nesigurnost privrednog ambijenta sve njih inicira da pokušaju da nađu „državni“ posao, koji pruža bar neku sigurnost, u smislu zasnivanja porodice, ostvarenja potomstva, kontinuiranih izvora prihoda zbog podizanja stambenih kredita i samim tim neke socijalne sigurnosti. Po mom mišljenju, rešenje ne mora da bude u intenziviranju školovanja, nego u zadržavanju već školovanih, time što ćemo im povezati put od diplomiranja do zaposlenja.

S obzirom da veliki broj mladih i kvalifikovanih odlazi u inostranstvo, kakve su mogućnosti Srbije da „uvozi radnu snagu”?

– U Srbiji bi trebalo da „uvoz radne snage” bude pre izuzetak, nego pravilo. Naravno, treba potražiti eksperte koji su se školovali u inostranstvu za neka specijalna zanimanja, poput visokih tehnologija ili nekih profesija iz domena tehničkih ili prirodnih nauka. Ponekad i nedostatak tržišnog iskustva, jer smo mi relativno kasno postali tržišna privreda, treba nadomestiti sa stručnjacima koji u tome imaju više znanja. Podržavam znanje u svakom pogledu. Ipak, kada bismo motivisali domaću radnu snagu sa zaradama koje smo spremni da damo uvoznoj, možda bi to bio ključ problema. Divim se mladim ljudima koji su uspeli u inostranstvu, a još više se divim mladim ljudima koji su ostali ovde i uspeli. Ima ih, a svi su oni vredni, hrabri, svoji…Treba im samo davati podsticaje u vidu različitih obuka i osamostaljivanja u donošenju poslovnih odluka, čak i već tokom studiranja kroz simulacije realnih poslovnih okolnosti.

Kako vidite ulogu obrazovnih institucija u kvalifikovanju radne snage koja nedostaje?

– Prevashodno treba na nivou države u strategijama dugoročnog razvoja profilisati kadar koji nedostaje. Znanje je živa materija koja se menja. Ne treba ostati zarobljen u vremenu, nego se treba prilagođavati. Primera radi, ako nam treba stručnjaka za informacione tehnologije, onda i obrazovne institucije treba da uvode predmete, module, smerove koji će se baviti informacionim tehnologijama. Kada su društvene nauke u pitanju, a među njima ekonomija, menadžment ili biznis, primećujem da mladi žele dinamiku, kao da hoće sve i odmah sada. Obrazovne institucije treba da im daju što više praktičnih primera, a teorije samo koliko je minimalno neophodno za razumevanje prakse. Prevaziđena su predavanja ex katedra, studenti umesto toga očekuju brainstorming. Žele bogato ilustrovanu, prepunu primera, popularnu literaturu koju najčešće nalazimo kod stranih autora i šansu da primene stečeno znanje.

Na koji način na MEF-u osposobljavate studente za poslovni svet?

– Komparativna prednost MEF-a je što nudi izuzetnu dinamiku, aplikativnost programa i predmeta, kao i prilagođavanje savremenim uslovima tržišta, poslovanja  i društva. Insistiranje na implementaciji, a zastupljenost teorije samo u neophodnim okvirima je cilj kome MEF teži. Mentorski rad sa svim studentima, kao i neprekidna dostupnost studentima kako profesora, tako i saradnika, asistenata je jedna od prednosti MEF-a. Isto tako, stalno organizovanje kreativnih radionica, seminara, kurseva, praksi, gostujućih predavanja na kojima govore rukovodioci u kompanijama doprinosi tome da svako može i nešto dodatno naučiti.  MEF u tom smislu nudi pogodnost  svojim studentima da investiraju u sebe, a to je uvek najbolja investicija.

Program konferencije i način prijave možete pogledati na linku: www.color.rs/odrzivirazvoj2018

Nema komentara

Ostavite komentar