Regionalna književna konferencija Book Talk otvorena je večeras u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu. Ove godine, zbog situacije sa virusom korona, konferencija će se prvi put od postojanja održati online i svi zainteresovani će moći da je prati putem lajv strima na You Tube kanalu Color Media Communications. Konferenciju su otvorili Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine, Dalibor Rožić, član Gradskog veća za kulturu i informisanje grada Novog Sada i Robert Čoban, predsednik Color Press Group.
Prisutne i online gledaoce prvo je pozdravio Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine.
„Sledeće godine slavimo značajan jubilej, 100 godina Arhiva Vojvodine, dok će Matica srpska 2026. proslaviti 200 godina. Biće nam čast da i tada budete naši gosti. Najstariji predmet iz Arhiva datira iz 12. veka. Zadovoljstvo nam je da smo večeras vaši domaćini!“ – rekao je Kuzmanović.
Dalibor Rožić, član Gradskog veća za kulturu i informisanje Novog Sada, rekao je da je veoma značajno što su šestu godinu za redom domaćini jedne regionalne konferencije kao što je Book Talk.
„Korona nas nije omela te smo uz sve mere prevencije domaćini značajnim manifestacijama kao što je Sterijino pozorište i regionalna književna konferencija BookTalk. Grad Novi Sad počastvovan je što svake jeseni okupi najznačajnije književnike regiona.“ – zaključio je Rožić.
Predsednik Color Press Group Robert Čoban predstavio je program ovogodišnje konferencije.
„Ove godine govorićemo na teme: U vrijeme otkazanih letova kao u pesmi Bjelog dugmeta, zatim o temi virus i književnost – kako su knjižari preživeli pandemiji, o 20 godina od 5. oktobra, 25 godina od kraja rata u BiH, 35 godina od “Yu Rock Misije” i pesme “Za milion godina” i 75. rođendan od pobede nad fašizmom i mnogim drugim“ – rekao je Čoban i podsetio da gledaoci mogu pratiti konferenciju online na You Tube kanalu Color Media Communications.
Šta je nama Borislav Pekić: 90 godina od rođenja slavnog pisca, bila je tema uvodnog panela na ovogodišnjoj konferenciji Book Talk. O ovoj temi govorili su Mirjana Đurđević, književnica, Dragan Babić, književni kritičar, Vladan Bajčeta, doktor književnik i Viktor Lazić iz Muzeja knjiga.
„Vrlo je surovo što ceo svet ove godine obeležava 90 godina od rođenja Pekića, a verovatno će to nastaviti da čini i naredne. Mi u stvari u ovih šest meseci živimo u nekoliko njegovih proznih svetova ne samo u Besnilu, nego i u 1999, Atlantidi… Laguna je htela da obeleži, takođe, ovaj jubilej knjigom priča domaćih pisaca posvećenih Pekiću. Kada su priče napisane kćerka Pekića je zamolila da se na koricama ne nađu naočare, ali su se one ipak našle,“ rekao je na početku moderator i književnik Vule Žurić i zapitao učesnike šta je nama Pekić danas osim tih naočara.
Književni kritičar Dragan Babić rekao je da misli da je Pekić figura koja se mora pomenuti kada se govori o književnosti i ljudima kojim se mi nismo odužili.
„Pekić je nama bio ogledalo koje je reflektovalo svaki segment društva. Mislim da je on jedan od retkih pisaca koji je pokrio svaki žanr. Čuo sam da su ‘Besnilo’ i ‘Kuga’ bili najprodavaniji tokom aprila i maja ove godine, što dovoljno govori. Ipak, Pekić je ovde uvek bio stranac, bar ga tako moja generacija doživljava. Mislim da se samim tim obim Pekića na svaki način izdvaja, najpre po raznovrsnosti žanra, on je svakodnevno prisutan u našim životima preko bloga koji vodi Ljiljana Pekić, ali i tako što se njegova dela stalno štampanju,“ objasnio je Babić.
Pekićeva dela se štampaju ali se ne čitaju dovoljno, smatra književnica Mirjana Đurđević.
„Srela sam se pre četrdesetak godina sa Pekićem kada sam kupila njegova sabrana dela, o njemu sam sam tada samo znala da je pisac koji je dobio NIN-ovu nagradu. Tada sam prvo pročitala ‘Zlatno runo’ što je remek delo 20. veka naše književnosti. Tako je počelo sa mnom i Pekićem. Nakon toga sam jednostavno morala da pročitam sve što je on napisao, usput sam se upoznala i sa njegovim životom. Ono što mene veže za njega nije samo pisano delo nego i njegov život. Bio je hrabar i nikad nije odustajao. U to vreme kada sam se upoznala sa Pekićem nisam ni sanjala da ću da počnem da pišem ali eto on se našao u dva moja dela. Bavila sam se njim lično i njegovom porodicom, ja sam mu se mislim tako i odužila,“ kazala je Đurđević.
O odnosu Mihiza i Pekića govorio je Vladan Bajčeta doktor književnosti. On je naime doktorirao na temu „Književno delo Borislava Mihajlovića Mihiza”.
„Verovatno svi znamo da je Mihiz bio prvi čitalac večine pisaca rođenih između dva svetska rata. Negde u Pekićevim rukopisima ima zapisano da je po njemu jedino Mihiz kritičar, a da su svi ostali polemičari. On je, takođe, zapisao da ga je Mihiz pozvao i rekao ‘Pekiću vi ste pisac’. Za Mihiza se on izdvaja po tome što mu je voljno davao sve rukopise na čitanje, dok su drugi to radili nevoljno. Postoji fama da je Mihiz njemu skratio 200 strana ‘Zlatnog runa’, ali to nije baš tačno, jer je to urađeno zbog izdavača. Pekić je primer i da je bitno da se rukopisi pročitaju pre nego što se objave“ zaključio je Bajčeta.
Viktor Lazić, direktor Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti, podsetio je na jedno pismo Pekića koje je bilo upućeno Petru Džadžiću, a u odbranu književnika Ivana Ivanovića.
“Pekić nije znao Ivanovića ali je stao na njegovu stanu. On je tako napisao svojevrsnu besedu u u odbranu svih umetnika u svim teškim cenzorskim vremenima. Za mene je zato Pekić simbol slobode govora i slobode pisanja”, dodao je Lazić.
“Book Talk 2020” konferencija održava se uz podršku Grada Novog Sada, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama i JP Službeni Glasnik.
