“Sve potiče iz mašte” – kaže Marina Kovačević, osnivač Centra za rehabilitaciju imaginacijom, koja će na ProFemina konferenciji učestvovati u panelu. Ovo je samo delić onoga o čemu će nam Marina tog dana govoriti:
“Prvo moramo da zamislimo nešto da bismo to stvorili. Prvi znak inteligencije je mašta, ideja, a ne znanje. Postoje istraživanja i iskustva koja govore da umetnost daje odlične rezultate u obnavljanju i reosmišljavanju identiteta. Praksa koju sam sprovela sa osuđenicima iz Okružnog zatvora u Beogradu, radeći na pozorišnoj predstavi po romanu Dostojevskog “Zapisi iz podzemlja”, projektu dramatizacije stripa ‘‘Alan Ford”, pa i kasnijim projektima, dokaz su te tvrdnje. Kada od bazičnog nepoverenja osuđenika i pitanja ”otkud ti ovde i šta hoćeš”, dođete do situacije da oni doslovno žive za svaki sastanak, probu, izvođenje, shvatite koliko ovakve ideje imaju smisla. Divan je osećaj kada u ljudima probudite kreativni potencijal za koji nisu bili svesni da postoji ili je bio blokiran svakodnevnim teskobama; kada to postane njihov smisao, a ne sivilo zatvorske svakodnevnice; kada vidite sa koliko se žara daju u igri, u želji da budu bolji, morate biti zadovoljni. Sve su to dokazi koliko rehabilitacija kroz umetnost može biti efektna i uspešna. Ovakvi projekti su korisni i za ljude koji u njima učestvuju, a i za zajednicu, jer je svima cilj korekcija ponašanja i smenjenje kriminaliteta.
Kao profesorka književnosti u srednjoj školi, radeći s decom koja su često diskriminisana, shvatila sam da kreativni procesi – književnost, dramska umetnost, gluma – i te kako mogu da izvuku ono što ni oni sami nisu verovali da postoji u njima, skrivene talente i neki drugačiji pogled na svet.
Imajući u vidu da su veliki pisci stvarali svoja epohalna dela upravo iz mraka zatvorske ćelije, razmišljala sam kako bi bilo da ”Zapise iz podzemlja’’ i ’’Zapise iz mrtvog doma’’, koji govore o zatvorskom životu robijaša u Sibiru, dramatizuju oni koji su na izdržavanju zatvorske kazne. Osnovala sam nevladinu organizaciju i uz pomoć Ministarstva pravde i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, dobila šansu da uđem u zatvor i realizujemo projekat, tačnije dramatizaciju upravo ”Zapisa iz mrtvog doma” i podzemlja”. Uradili smo kombinaciju Dostojevskog i autentičnih priča zatvorenika – ”Zapise iz ćelije broj 12”, što je ispalo jako dobro, jer ovo dramsko delo koincidira sa njihovim životima i daje priliku za promenu na bolje – oni nisu samo ‘kriminialci’, već su i glumci, odnosno mogu da budu dobri i uspešni u nečemu.”
Kompletan program i način prijave potražite OVDE.
