Kompanija Color Media Communications povodom Dana planete Zemlje organizovala je online konferenciju o održivom razvoju pod nazivom Serbia Goes Green – Zelena ekonomija kao stub zaštite životne sredine uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ Srbija) i kompanija SBB Fondacija, Coca Cola HBC, Rio Tinto, Elicio, Tetra Pak, New Energy Solutions i DHVMED Izrael.
Ovim povodom, naš sagovornik bio je Zoran Jakovljev, savetnik, GIZ Srbija, koji je učestvovao u panelu pod nazivom SERBIA AS A GREEN INVESTMENT DESTINATION – Ekološkim pristupom do ekonomskog napretka.
Da li Srbija raspolaže velikim potencijalom kada je reč o reciklažnoj industriji i koliko su po vašem mišljenju prosečni građani u Srbiji edukovani po pitanju značaja i važnosti reciklaže?
– Kapaciteti reciklažne industrije za mnoge kategorije otpada prevazilaze kapacitete za sakupljanje otpada i prateću infrastrukuru. Sakupljačka mreža i mehanizmi za primarnu selekciju otpada i odvojeno sakupljanje nisu dovoljno razvijeni I to predstavlja ograničavajući faktor. Mi primećujemo da je svest građana iz dana u dan na sve većem nivou, ali građani najčešće nemaju informacije o tome gde da odlažu otpad za reciklažu kao ni šta se dešava sa otpadom koji su oni uredno razvrstali i odložili. Zbog toga je neophodna bolja komunikacija svih aktera, pre svega veća transparentnost javno komunalnih preduzeća i usluga koje pružaju u sektoru upravljanja komunalnim otpadom.
Predstavite nam projekat “Pametni sistem za sakupljanje limenki u gradovima” na kojem aktivno radite.
– Sa ciljem da kroz aktivno učešće građana poveća stepen reciklaže i time doprinese očuvanju životne sredine, u okviru programa razvojnih partnerstava sa privatnim sektorom develoPPP.de pokrenuta je kampanja za reciklažu aluminijumskih limenki na pametnim presama. Kampanja se realizuje u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ) u okviru projekta „Pametni sistem za sakupljanje limenki u gradovima“, koju zajednički finansiraju nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i kompanije Ball Packaging Europe, Mercator-S i Solagro. Cilj projekta je da pokaže da ovakav pametan sistem zasnovan na digitalnim tehnologijama može da bude potpuno funkcionalan i održiv. Pored toga, želimo da na ovaj način motivišemo građane, a s druge strane da sa privatnim kompanijama definišemo novi poslovni model u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Takođe, cilj nam je da ovakav model može da se proširi i lako replicira u drugim gradovima, i drugim zemljama i postane deo većeg sistemskog rešenja za ambalažni otpad. Prve četiri pametne prese instalirane su u IDEA prodavnicama u Beogradu. Povodom obeležavanja Dana planete Zemlje, u sredu 21.04.2021. postavljena je nova pametna presa ispred prodavcnice IDEA London od ukupno 10 planiranih. Građani koji budu reciklirali limenke na pametnim uređajima imaće mogućnost da ostvaruju popuste u IDEA prodavnicama putem mobilne aplikacije Solagro.app, dok najuspešnije reciklere očekuju brojne vredne nagrade. Prva nagrada za najvrednijeg reciklera do 30. aprila je Sony PlayStation 4. Aluminijumske limenke su 100% reciklabilne i kao takve predstavljaju najodrživiju vrstu ambalaže. Budući da se bez gubitaka na kvalitetu mogu beskonačno reciklirati, proces njihove reciklaže je zatvoreni krug i donosi veliku uštedu energije, dok istovremenu značajno smanjuje zagađenje životne sredine. Reciklaža limenki smanjuje potrošnju prirodnih resursa, kao i količinu otpada na deponijama i to su najveći benefiti, pre svega za prirodu i našu planetu.
Znamo da je reciklaža ekonomski opravdana, kako možemo zakonskim okvirima da je poboljšamo? Da li su nam potrebni ovakvi projekti koje vi sprovodite da bi mogli da se razvijamo?
– Smatram da je neophodno da se revidiraju finasijski mehanizmi za podsticanje reciklaže. Tu pre svega mislim na reviziju ekonomskih i finansijskih instrumenata koji bi istovremeno destimulisali odlaganje otpada na deponije kroz uvođenje depoijske takse, a s druge strane novac koji se po tom osnovu prikupi investirati u projekte reciklaže, kao i uvesti nove stimulacije i podsticaje za odvojeno sakupljanje otpada i reciklažu. Ne smemo zaboraviti da je ključno da se napravi jasna strategija prevencije stvaranja otpada kroz produžavanje životnog veka proizvoda, zatim njegove ponovne upotrebe i tek onda reciklaže.
Po vašem mišljenju može li koncept „cirkularna ekonomija“ da zaživi u Srbiji?
– Više puta sam u proteklom periodu istakao da cirkularna ekonomija predstavlja šansu za razvoj Srbije, kroz kreiranje zelenih poslova, otvaranja novih radnih mesta, podsticanje reciklažne industrije, veće korišćenje obnovljivih izvora energije, uvođenje kompostiranja. Neophodna su veća ulaganja u biogasna postrojenja, formiranje agroekoloških klastera i industrijske simbioze. Za ovo je neophodno uvođenje novih poslovnih modela u industriji, ekonomije deljenja, lizing mogućnosti za fizička lica i sl., kao i uvođenje finansijskih instrumenata za podsticaje razvoja cirkulane ekonomije. Isticao sam eko dizajn kao preduslov i koliko je važno prilikom samog dizajniranja proizvoda razmišljati na koji način se može produžiti životni vek, da mogu da se popravljaju kao i da se delovi starih proizvoda ugrade u nove proizvode. Za to je potrebna jasna strategija i plan implementacije. Sve ovo je neophodno planirati i napraviti programski budžet koji bi obezbedio uspešnu implementaciju mera koje se definišu akcionim planom. GIZ je podržao Ministarstvo zaštite životne sredine u stvaranju preduslova za uvođenje cirkularne ekonomije u oblasti upravljanja otpadom. Moramo biti svesni da je cirkularna ekonomija mnogo širi pojam od upravljanja otpadom i da je neophodna izgradnja potpuno nove svesti i novih koncepata, poput prelaska sa koncepta plasiranja proizvoda na tržište na koncept pružanja usluga građanima i privredi.
Svi zainteresovani gledaoci konferenciju mogu pogledati na YouTube kanalu Color Media Communications.
