Osma konferencija “The Economist: Svet u 2020” održana je danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Učesnici su ove godine razgovarali o tome šta nas očekuje u 2020. godini, ali i narednim godinama koje dolaze.
Vladimir Marinković, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, pozdravio je na početku sve prisutne i poželeo dobrodošlicu.
– Mi možemo da kažemo da smo zadovoljni rezultatima koje je ova Vlada uradila po pitanju ekonomskog rasta – rekao je on.
Marinković je govorio i o stranim investicijama, visini dosadašnjih ulaganja kod nas i planovima u vezi sa tim, o mladima i radnim mestima za mlade.
Konferenciju je zvanično otvorio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije Zoran Đorđević.
Koji su to globalni, lokalni i ekonomski trendovi i kako će se reflektovati na Srbiju? I šta je perspektiva? Izaći iz prošlosti, biti kreativan, imati jasan pogled u budućnost, definisati koliko daleko moramo da idemo, rekao je ministar.
– Poslovi budućnosti traže od nas visoko obrazovanje i kvalifikovanu radnu snagu, a to bismo postigli preko Nacionalne službe za zapošljavanje, prekvalifikovanjem u IT sektoru i slično.
– Nedostatak radne snage će možda u 2020. dostići već neki nivo i možda biti neki problem, ali mi imamo regionalno povezivanje. Jedino rešenje je slobodno kretanje radne snage – rekao je on danas.
Drugi rizik je tehnologija, naveo je ministar, ne samo visoka tehnologija, već i veštačka inteligencija, a kao jedan od problema za narednu godinu naveo je tačnost informacija, takođe.
– To jeste globalan problem, one mogu i kompanije i zemlju da dovedu u jednu ozbiljnu situaciju. Neminovnost ekonomske krize će se desiti svima, upozorio je.
– Moramo da učimo i da prevaziđemo sva nerazumevanja između nas. Naši konkurenti nisu zemlje u regionu, naš konkurent nije EU – zaključio je ministar, ohrabrivši sve da se interesuju i za biznis.
Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Beogradu rekao je:
– Naše ideje nisu nove, a to je da uvedemo Srbiju u EU porodicu. Možemo sada da kažemo da je Srbija prošla pola puta, otvorila je 18 poglavlja od 35, a jedan od bitnijih je, svakako, normalizacija odnosa Beograda i Prištine.
Na pitanje šta očekuje u narednoj godini, rekao je: – Sigurno više truda, posvećenosti i koračanja unapred.
Prisutnima se, zatim, obratio Nenad Popović, ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj. Govorio je o potrebi da dobijemo sve više mladih inženjera, o veštačkoj inteligenciji, najviše robotici, a spomenuo je da bi trebalo da razmišljamo sve do 5G tehnologije, koje će sigurno dovesti do radikalnih promena i inovacije. Nije zaboravio ni na nove tehnologije za istraživanje svemira.
– Nema inovacije bez politike i donošenja političkih odluka – rekao je Popović, dodavši da bi trebalo da se nauka pragmatizuje, da ima primenu u celom društvu.
Čarobna reč za budućnost Evrope je inovacija.
Prisutne je pozdravila Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava.
– Svet oko nas se menja stalno i danas smo suočeni sa izazovima u poštovanju ljudskih prava koji svaki dan donose nešto novo. Ekonomski rast i ekonomska globalizacija su neminovno vezane za ljudska prava – rekla je ona, a u svom obraćanju spomenula je i: migrantsku krizu, ostvarivanje ljudskih prava u oblasti tehnologije, digitalnu stvarnost, veštačku inteligenciju, nejednakost.
Pred kraj uvodnih izlaganja, obratio se i zamenik gradonačelnika grada Beograda, Goran Vesić.
– Ovakve konferenicije su važne da naučimo jedni od drugih, da saznamo kako se drugi kreću.
Vesić je objasnio kakve izazove očekuje Beograd u 2020, a krenuo je od saobraćajne infrastrukture.
Dubravka Negre, šefica kancelarije za Zapadni Balkan Evropske investicione banke (EIB) obratila se prisutnima lepim vestima: EU je rekla “DA” klimatskim promenama i taj rat počinje danas i predstavlja se strategija za ovu temu.
Negre je pričala i o prvom klimatskom zakonu. – Klimatske promene su najvažnije političko pitanje našeg vremena.
Regionalna direktorka magazina “The Economist”, Joan Hoey, pričala je o Brexitu i predviđanjima za 2020.
Druga faza pregovora može biti brutalnija, čini mi se, rekla je, jer logika Bregzita je da Britanija odlazi, da će raditi sasvim nešto drugo. 11 meseci nije dovoljno za pregovaranje.
– Kada Britanija ode, nemačka ekonomija će oslabiti i to je prava prilika za Francusku i gospodina Makrona – rekla je ona. EU mora da prvo raščisti u okviru sebe, u okviru svog dvorišta.
– Ima i negativnih posledica na strane reforme: nezapočinjanje pregovora će kreirati i stvoriti dodatni pritisak po pitanju dijaloga Beograda i Prištine i, naravno, podriva ulogu i položaj EU. To daje prostor Kini i Rusiji da ojačaju i prošire svoju ulogu. Mislim da će to prisiliti lidere zapadnih zemalja da razmisle o svojim nacionalnim interesima – rekla je Hoey.
– Britanija ima probleme u svojoj privredi, to su političari ignorisali nekoliko decenija, što mislim da važi i za Zapadni Balkan.
U okviru druge studije slučaja, govorio je ekonomista Nebojša Katić.
– Zapad optužuje Kinu za širenje svoje ‘meke moći’ putem Konfučijevog instituta, a ona radi upravo ono što već decenijama rade zapadne zemlje! Kina je rasla u proseku 10% godišnje u proteklih 30 godina. To je rast koji je nezabeležen u ljudskoj istoriji – zaključio je on.
Kao uvodničar drugog panela “Ekonomija Srbije u 2020: Imperativ održivog rasta“, prisutnima se kratko obratio Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.
On je na početku pozdravio prisutne i paneliste, podsetio šta je značajno urađeno tokom tekuće godine, šta je važno za narednu godinu, a svakako bitno za privrednike. On je rekao da je polovina stranih firmi koje planiraju da dođu u Srbiju iz Nemačke, na šta će se kasnije nadovezati i Ronald Seeliger, predsednik Nemačko-srpske privredne komore.
Teme panela bile su:
„Evropa 2020: Čujete li “Odu radosti ili je to neka druga pesma?”, “Vrednost u zdravstvu Transformacija Zdravstvenog sistema kroz jačanje saradnje privatnog i javnog sektora”, “Privreda u Srbiji i razvoj industrijskih grana Domaće i internacionalne kompanije o poslovanju na srpskom tržištu”, “Sport & Business; Kako do uspešnog i profesionalnog sporta”.
Posećamo, cilj konferencije je da se kroz konstruktivan dijalog predstavnika državnih institucija, privrede, diplomatskog kora, kulturnog i javnog života, daju mišljenja, analize i osvrti na politički i privredni ambijent, investicionu klimu, ali i razvoj društva u celini.
Konferenciju su podržali: „Srbijagas“, „Ns seme“, „Energotehnika Južna Bačka“, „European Investment Bank“, „Coca Cola“, „Novartis“, „Telekom Srbija“, „Heineken Srbija“, „Generali osiguranje Srbije“ i “Konstruktor Konsalting”.
Vidimo se sledeće godine!
