Konferencija “The Economist: Svet u 2018.” održaće se 14. decembra u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu.
Kao i ranijih godina, Color Press Grupa, koja je organizator konferencije, okupiće čelne ljude Vlade Srbije, Vlade Vojvodine, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednika iz Srbije i regiona.
Na otvaranje skupa govore:
Maja Gojković, predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije
Igor Mirović, predsednik Vlade Vojvodine
Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije
Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada
Sem Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji
Case Study 2 “Izazovi poslovanja na bankarskom tržištu” – Pogled iz ugla banke sa manjim tržišnim učešćem –
prezentovaće dr Miloš Vujnović, predsednik Izvršnog odbora JUBMES banka a.d. Beograd, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Kako je prema Vašem mišljenju izgledala ekonomska slika Srbije u 2017?
– Ekonomsku sliku Srbije u 2017. godini karakterišu pozitivni trendovi koji ukazuju na poboljšanje makroekonomske situacije u zemlji. U tom smislu zabeležen je nastavak ekonomskog rasta uz poboljšanje uslova na tržištu rada i međugodišnju inflaciju koja je nastavila kretanje u granicama cilja. Očuvana je stabilnost kursa dinara uz preovlađujuće aprecijacijske pritiske primarno kao rezultat pojačanog ulaganja stranih investitora u dinarske državne hartije od vrednosti. Strukturne reforme i mere fiskalne konsolidacije, uz koordinacije mera monetarne i fiskalne politike, su bile uspešne i nastavile da pokazuju rezultate, a što je omogućilo i određenu relaksaciju monetarne politike tokom godine daljim smanjenjem referentne kamatne stope. I pored određenih izazova koji su primarno uticali na obim realizacije sektora poljoprivrede, Srbija je u 2017. godini ostvarila dobre rezultate u sprovođenju zacrtanih ciljeva. Kroz ostvaren rast privredne i izvozne aktivnosti praćen smanjenjem nivoa zaduženosti nastavljeno je kretanje ka održivom nivou javnog duga i jačanje potencijala daljeg privrednog rasta.
Kako biste ocenili bankarski sistem i poslovanje u ovoj godini?
– Bankarsko tržište karakteriše dalje jačanje konkurencije na, već veoma konkurentnom, tržištu kroz pojavu banaka sa kapitalom koji dolazi sa drugačijih tržišta od EU. Bankarski sektor u Srbiji je značajno koncentrisan, kako u pogledu tržišnog učešća, tako i u pogledu rezultata koje banke ostvaruju. Prisutan trend konsolidacije tržišta stvorio je uslove za rast koji nije organski, već se bazira na preuzimanju banaka ili portfolija plasmana, omogućavajuci veće prinose u uslovima kada je na trzištu prisutno kontinuirano smanjenje kamatnih stopa i marži.
Sektor se poslednjih godina borio sa rešavanjem pitanja problematičnih plasmana, čije je učešće u ukupnim plasmanima bilo veoma visoko. Nakon određenih sistemskih rešenja, u vidu izmene poreske regulative i regulative Narodne banke Srbije, a koja su na liniji usvojene Strategije Vlade Republike Srbije za rešavanje pitanja problematičnih potraživanja, došlo je do značajnog pada učešća loših plasmana u bilansima banaka. Ono što pozitivna činjenica je da je, nakon visokih gubitaka koje je sektor pretrpeo po osnovu obezvređenja značajnog dela ovih plasmana u prethodnim godinama, isti ostao dobro kapitalizovan uz nastavak trenda rasta poslovnih aktivnosti i poboljšanja profitabilnosti u 2017. godini.
Šta očekujete kao izazove na ovom polju u narednoj godini?
– Informaciono-tehnološki razvoj, makroekonomski uslovi i očekivanja klijenata koja se menjaju, kreiraće i u narednoj godini izazovno ekonomsko okruženje u kome banke posluju, ali i mnoge šanse. Banke će morati da odgovore na izazov poboljšanja profitabilnosti u uslovima očekivanog nastavka trenda smanjenja kamatnih stopa i marži, kao i očekivanog povećanja rezervisanja za kreditne rizike uslovljenog ranijim priznavanjem kreditnih gubitaka u skladu sa novim standardom finansijskog izveštavanja. Pored toga sve zahtevnija i kompleksnija regulativa uslovljena izraženim trendom ubrzanja procesa usklađivanja sa standardima u EU, zahteva kontinuirane dodatne troškove i investicije. Jedan od bitnih izazova u narednom periodu predstavljaće i očuvanje realne vrednosti plasmana banaka u vidu indeksiranih i deviznih kredita pravnim licima u uslovima približavanja prosečnih kamatnih stopa na ove plasmane stopi inflacije u evrozoni, što je podstaknuto dodatno i snažnom konkurencijom na tržištu. Polazeći od izazova koje banke imaju pred sobom, realno je očekivati nastavak trenda konsolidacije bankarskog tržišta i u narednom periodu. Banke koje planiraju dalje poslovanje na domaćem tržištu očekuju značajne nove investicije i prilagodjavanje poslovnih modela kako bi bili u mogućnosti da u potpunosti odgovore brzim promenama i novim trendovima u bankarstvu. Izrazito konkurentno tržište, ipak ne mora nužno biti ograničavajući faktor za perspektivu banaka sa manjim tržišnim učešćem. Savremeni trendovi u bankarstvu, podstaknuti procesom digitalizacije kao jednim od najvećih pokretača privrednog rasta, poput mobilnog bankarstva i online servisa, pružaju šanse da banke i bez mreže filijala, svoje proizvode kroz razvoj alternativnih kanala distribucije učine dostupnim većem broju potencijalnih klijenata i budu konkurentne na tržištu.
Detaljan program konferencije i uputstvo za prijavu učešća nalaze se na ovom linku www.color.rs/svetu2018
