Novi Sad će po treći put ugostiti najpriznatija imena iz sveta knjiženosti i izdvaštva na konferenciji “Book Talk 2017” koja će se održati 29. septembra u Galeriji Matice srpske i Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.
Tokom 14 panela, koji se održavaju paralelno u dva prostora, učesnici će govoriti o problemima izdavaštva danas, Deklaraciji o zajedničkom jeziku, književnoj kritici i novinarstvu u digitalnom dobu, kao i kreativnom pisanju u eri novih medija, pripremama Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, jugoslovenskom književnom nasleđu, putopisnoj, skandinavskoj, erotskoj književnosti, domaćoj fantastici i drugim temama.
Moderator panela “Renesansa putopisne književnosti u 21. veku” biće Vladimir Gvozden, istoričar književnosti, književni kritičar i teoretičar, prevodilac, zaposlen na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:
Kako ste dočekali vest o “Evropskoj prestonici kulture 2021.” koju je dobio Novi Sad? Kao nešto zasluženo, priliku ili trenutak za promene?
– Odluka je u osnovi politička, i to se mora imati na umu. Novi Sad je srpski grad sa određenim političkim, kulturnim i ekonomskim potencijalima, ali on bi trebalo da da legimitet pristupanju cele zemlje Evropskoj uniji. To je politički smisao kandidature i dobijanja titule. Posmatrano iznutra to je, razume se, dobra prilika da se učini nešto hrabro i da grad u određenim aspektima izmeni svoj lik. S obzirom da se Novi Sad ljulja između palanke i velegrada, ovo je dobar trenutak da se opredelimo kuda ćemo.
Da li je Novi Sad i bez ove titule “prestonica kulture”?
– Novi Sad već dugo flertuje sa idejom da je on grad kulture, postoji neka vrsta potenciranja njegove uloge kulturne prestonice, i to je dobar pravac. Ali marketing i stvarnost su u raskoraku, postoje nerešeni problemi, oseća se nedostatak smelosti da se zaista stane iza nekog koncepta i da se sprovede do kraja. Recimo, moj utisak je da se nedovoljno ceni savremena, živa umetnost a da se u isti mah veruje u istorijski kulturni kapital (ali uprošćeno). Ovo je protivrečna pozicija jer je i “stara” umetnost nekad bila savremena. Nadam se da ćemo u narednom razdoblju napustiti ovu rđavu i malograđansku mentalnu naviku. Moja ideja je da savremena umetnost treba da re-kreira gradske prostore.
Koji je po vašem mišljenju najveći problem kulturne politike u gradu?
– Najčešće u dvostrukom nerazumevanju: naime, često se na veoma skučen način tumače i politika i kultura.
Gde vidite mesto knjige, izdavača i autora 2021. godine?
– U šakama korporacija. Nadam se da će se očuvati barem neke niše. Tu se opet vraćam na politiku vidljivog. Ne bi valjalo zaboraviti da je kultura znak širih promena. Stoga će način kako će Novi Sad predstaviti sebe biti prava slika našeg društva, naše orijentacije, naših mogućnosti i sposobnosti u najširem smislu.
Kako vidite mesto putopisne književnosti danas u digitalnom dobu uzimajući u obzir blogove, Google Maps i sve ono što nam internet nudi?
– Ponekad mi se čini da je putopis, vekovima važan ali ipak rubni žanr, danas stupio u sve moguće medije. Razlog za to je jednostavan: oko milijardu ljudi godišnje odlazi na turistička putovanja, koja su postala za neoliberalni kapitalizam skoro isto što i hodočašća za srednjovekovne hrišćane. U izvesnom smislu, putovanje je postalo nova religija. Otuda i trijumf putopisne matrice u različitim tipovima pisanja, kao i u širokom obimu kulturnih proizvoda. Glavni legitimitet putopisca se sve do Drugog svetskog rata temeljio na činjenici da je on negde bio a mi ne (recimo, u Srbiji između dva rata putovalo je u inostranstvo svega oko 1% stanovnika). Sada svi pišu putopise, pa se legitimitet mora potražiti drugde, odnosno u teškom i pomalo iluzornom pokušaju da se bude drugačiji, ali pre svega iznutra, u smislu doživaljaja, osobene subjektivnosti, pesničkog senzibiliteta… Zato diskusija o putopisu danas ima suštinski značaj.
Kao i prethodne dve godine, i ove će Book Talk konferenciji prethoditi “Nedelja knjige” tokom koje će biti sprovedena akcija deljanja besplatnih knjiga u gradskom prevozu. Svi građani koje volonteri zateknu da čitaju knjige u gradskom prevozu dobijaće besplatne knjige na poklon.
Walk&Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom održaće se takođe i ove godine. Učesnici konferencije su prošle godine imali priliku da se druže sa Isidorom Bjelicom, prošetaju gradom i uživaju uz kafu i kolače u gradskoj poslastičarnici. Posetioci mogu da pišu sa kim bi od učesnika konferencije voleli da se druže na mejl adresu walktalk@color.rs i tako saznaju i termin šetnje.
Ovogodišnjoj konferenciji prethodi izbor za „Sliku Novog Sada 2017.“. Novosadske javne ličnosti i čitaoci portala NShronika izabrali su najlepšu sliku, a njoj će se govoriti dan pred konferenciju, u četvrtak 28. septembra od 20h u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Kriterijum je bio da se slika nalazi u stalnoj postavci nekog od novosadskih muzeja ili galerija ili da je na njoj novosadski motiv. Sledeće godine “Book Talk” pokrenuće akciju – “Novi Sad čita jednu knjigu”.
Tradicionalno, kotizacije za studente književnosti su besplatne. Prijavu i kopiju važećeg indeksa potrebno je poslati na mejl adresu jelena.jahura@color.rs.
Svi zainteresovani mogu da kupe kotizacije putem Gigstix mreže – info na ovom linku ili putem zvaničnog sajta www.color.rs/booktalk2017
Konferenciju organizuju Color Media Communications, HBO Color Media Events, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a prijatelj konferencije je Erste banka.
