Home Konferencije #CSRSrbija2017: Za kompanije je važno kako se stiče profit, ali važno je...

#CSRSrbija2017: Za kompanije je važno kako se stiče profit, ali važno je i gde i kako ga ulažu

1686
0

 

Time je završena treća CSR konferencija . Vidimo se 2018.

Sledi Afterwork cocktail party.

Tablet anketa 4 panela 

4444

 

ivanaIvana Marković:

Mi smo pivarska industrija zanimljiva mladim ljudima. Kroz tri procesa radimo sa mladima, studentske prakse, stipendije i program za mlade lidere. Stipendije se rade kroz Kalzberg i Dundjerski fondaciju. Stipendiramo studente novosdaskog univerziteta. Direkno pomažemo studentima . Ideja naša jeste da u organizaciji u kojoj ima mnogo akumuliranog znanja to i podelimo sa drugima. Naše radno iskustvo mladima zaista znači.  Treći program je mladi lideri , 4 generacije smo izveli. To je program gde mladi prolaze intenzivan program i zaista se osposobljavaju da se u daljim poslovima snađu veoma dobro. Biznis je takav mi smo brza industrija imamo dvoje ljudi koji su vrlo uspešni u svom poslu a kod nas su došli kao studenti sa indeksom .

gordana

 

Gordana Veljin:

Mladi ljudi imaju priliku da prođu kroz tri različita sektora . Oni kroz četri meseca prolaze kroz konktretne zadatke, tokom 4 mesca imaju mentorsku pomoć i posle dobijaju šansu da rade u nekoj drugoj firmi,  Nakon godinu dana oni imaju priliku da iznesu svoje mišljenje šta je to njima najviše leglo, mnogi žele da ostanu. Mi smo otvoreni prema starijim kandidatima, u svakom oglasu stoji da ih ne diskriminišemo, imamo kolege koji su sa nama 20 godina i koji prenose  svoje znanje i iskustva, imaju specificna iskustva , stariji vrlo često znaju da budu jako dobri mentori i dobijemo jako dobru priču i tako se razvijamo u biznisu i poslovanju.

ana
Ana Mijatović:

Mi smo vrlo mlada organizacija ima nas trenutno 70. I prosečan uzrast kolega je 30 i po godina. Činjenica je paradox obrazovnog Sistema i mladi ne znaju cv da napišu iako postoje silni tutorijali i dalje su nesigurni se saplicu . Naša uloga je da mečujemo zahteve kompanija klijenta i profil kandidata. Naš zadatak je da prepoznamo da li candid odgovara za taj posao. Svake godine imamo preko 200 300 aktivnih konkursa.

branki

Branko Vukovac:

U principu mi kao svaka IT kompanija uvek imamo voće i sokove a kad govorimo ozbiljnijim stvarima to su velne i teretane i to je veoma odgovorno kad smo već u priči društvene odgovornosti. Kultura i vrednosti koje gajimo, Imamo 6 vrednosti koje apsolutno poštujemo, ono što je specificno da je prisutan participativni menadžment. Postoji visok stepen autonomije . Naši zaposleni su svi jednaki i prema svima se isto ophodimo. Kod nas se dosta promoviše autoritet znanja, ne priznajemo autoritet moći . Kultura je naš najveći benefit.

GOR_2947

Maja Stojačković:

Naša iskustva sa mladim ljudima, mi imamo program koji radi sa mladim ljudima zove se pepsiko start, mi smo im prilagodili strartegiju na osnovu potreba i želja. Prošle godine smo uzeli  troje mladih ljudi koji su i ostali kod nas u kompaniji. Takođe ljudi koji dođu u Pepsiko start imaju konkretan jednogodišnji program kroz koji prolaze . Ono što nam je drago da smo te ljude u ključili u regrutovanje drugih ljudi . Oni su svoja dobra iskustva podelili sa drugima .

 16.00 – 17.00
U toku je Panel 4 – Savremeni koncept upravljanja ljudskim resursima

Angažovanje zaposlenih (konsultovanje i uključivanje zaposlenih, motivaciono radno okruženje, zadovoljstvo i dobrobit zaposlenih oličeni u podsticanju ravnoteže između poslovnih i privatnih obaveza

GOR_2941

Tijana Koprivica: Do kraja 2030. godine treba udvostruičiti poljoprivredne aktivnosti i pomoći malim proizvđacima,. Njima nudimo tržišne cene koje su prihvatljivije.  Nudimo i  otkup celokupnog roda i na taj način im omogućavamo siguran plasman proizvoda i da ta  proizvodnja bude održiva.

Takođe ono na šta smo mi ponosni na projekat zasad za buducnost podrzavamo organizacije koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom ali da imaju neki socijalni karatkter.  Mi smo do sada dali 17 finansijskih grantova za otpočinjanje poljorivredne prozivodnje. Ostvarili su profit od skoro 6 miliona dinara, proizvedeno je 88056 voća i povrća 791 tovljenika , 2800 osoba je imalo koristi od projekta , 380 volontera je doprinelo uspehu projekta. Osnažujemo porodice u riziku izmštanja dece u ustanove socijalne zaštite. Psihosocijalna, zdravstvena, ekonomska i pravna podrška .Takođe promovišemo kvalitetno obrazovanje, mladima treba obezbedizi inkluzivno i kvalitetno obrazovanje i promovisati važnost celoživotnog učenja za sve. Nijedna osoba ne može biti diskriminisana, trenutno imamo 48 osoba zaposlenih sa invaliditetom. Radimo sa timovima koji pripremaju osobe sa invaliditetom da razbiju predrasude i da se lakše adaptiraju u naš tim.

15.30h – 16.00h
Case Study 3 – Ciljevi održivog razvoja – kako ih ostvariti u 2017

14:30- 15:30

Sledi lunch break.

GOR_2908Milana Petrović:

Poštovani saradnici, drage kolege, veliko mi je zadovoljstvo što danas imam priliku da ispred kompanije Knjaz Miloš i tima našeg brenda Aqua Viva sa vama, našim istomišljenicima kada je u pitanju korporativna društvena odgovornost, podelim našu priču o tome kako smo rešili da pokrenemo našu decu J Naime, u oktobru prošle godine počeli smo da razmišljamo o tome kako bi naš brend Aqua Viva, koji u svemu stoji za aktivan životni stil, mogao da pomogne da se promeni situacija za koju već neko vreme kao društvo konstatujemo da je prilično neuobičajena… U medijima, među roditeljima, u komšiluku, proteklih nekoliko godina intenzivno se komentarišu prazna igrališta, lopte koje su zamenili mobilni telefoni; na društvenim mrežama kruže viralne fotografije i video snimci igara koje su nekada bile svakodnevnica, a danas su samo uspomena… Pa su tu i neka oboljenja koja nismo vezivali za decu i dečje doba, kriva kičma, gojaznost, deformiteti tela.. 21. februara ove godine, kada smo na konferenciji u osnovnoj školi Mladost, javno predstavili naš program Pokrenimo našu decu, kojim smo uveli svakodnevno petnaestminutno vežbanje u škole u Srbiji. 

14.00 – 14.30

U toku je Case Study 2 – Pokrenimo našu decu
Milana Petrović, Knjaz Miloš

Tablet anketa panela 3

3333

tijana

Tijana Koprivica:

Važno je kako se stiče profit a važno je i kako se ulaže. Mi obavestavamo da li recikliramo vodu, koju biomasu koristimo, o svim stvarima koji mislimo da su bitne za održivi razvoj Delta Holdinga to naši partneri cene. Pored toga što ulažemo u drustvenu zajednicu , trudimo se da ulažemo u infrastrukturu. Mi pre svega ispitujemo koje su to potrebe našeg društva.

 

pap

Nikola Papak:

Mi se trudimo da svaki dan živimo i radimo po principima društvene odgovornosti.  Bavimo se hranom , na prvom mestu želimo da širimo poruku da se odgovorno upravlja hranom , žeimo da kazemo da je sramota baciti hranu. 9 godina radimo sa bankom hrane gde godišnje doniramo preko 1000 tona hrane.365 dana u godini doniramo hranu. Banka hrane kordinira preko 70 prodavnica hrane , snabdevamo one ljude kojima je ta hrana zaista poznata. Mi smo najveći donator hrane u Srbiji i jedini član kluba banke hrane. Mi uključujemo dobavljace i potrošace Trudimo se da uključimo i druge ne samo svoje zaposlene vec medije i lokalnu zajednicu .
relrtrt

Marija Vujanić: 

Ove godine slavimo 10 godina, kada smo počeli da radimo podržavali smo najviše kulturne projekte o kojima se i danas priča I dalje nam je važno da veliki deo donacija bude upućen nevladinom sektoru.

fkffksfk

Sandra Savić:

Ako govorimo jezikom brojeva 23 godine postoji fondacija Hemofarm. 13 miliona evra je donirala . Ulaskom u treću deceniju , mi smo usmerili u najvećem stepenu sve aktivnosti Hemofarma ka zdravlju. Veliki deo aktivnosti bio je vezan za edukaciju pokrenuli smo mentorski program imamo stipendiste koje spremamo na izlazak na tržiste sa željom da većina ostane u ovoj zemlji radeći posao koji vole.  Zdravstvo je u fokusu , mi smo se povezali sa svim institucijama koji se bave zdravljem u ovoj zemlji to radimo kontinuirano gledajući koji su zaista potrebe tih kompanija. Najviše konkretnim donacijama. Nekoliko kampanja smo lansiralii, prevencija o kardiovaskularnim bolestima imali smo dve revije sa porukum cuvaj svoje srce ,Kardio bolesti su prvi ubica tako da je prevencija u toj oblasti na šta upozoravamo.

prvoii

Neven Marinović:

Mislim da je jasno da smo prevazišli vreme u kome možemo da kažemo da svako ima delokurug posla , svet se promenio, stvari funkcionišu drugačije, bez osnovnog sektora je to nemoguće. Ko će mlade da zaposli nego privatni sector. Kompanije  mogu da budu deo rešenja ali svakako ne mogu da ne budu deo te price. Raste uticaj i moć kompanija, . Imamo tendeciju da je društveno odgovorno poslovanje da se kompanija seti da uradi nešto korisno. Ne mogu a da nemaju uticaj na društvo. Filantropija je pozitivan način kako se koristi zarađeni novac a društveno poslovanje kako će portrošiti novac. Treba se sa tim baviti etično i društveno odgovorno.

13.00 – 14.00
Panel 3 – Lideri globalne održivosti u svetu I kod nas
Moderator: Marina Kosanović

Učesnici:
Tijana Koprivica, Delta Holding
Nikola Papak, Delhaize Serbia, Corporate Communications
Marija Vujanić, direktorka komunikacija i održivog razvoja Telenora
Sanda Savić, Hemofarm fondacija
Neven Marinović, Smart Kolektiv

gomilaa
GOR_2874

Ramon Arratia:

Često mislimo da održivost misli samo raditi dobre stvari filantorpija, davanje novca to nije održivost , to je samo davanje novca odrzvost znači kako kompanije  zarađuju i vode računa o svom poslu kako utiču na ljude i okolinu. Ja bih govorio o održivosti od strane potrošača.  Generalno govoreći održivi razvoj mora da bude različiti poslovni slucaj,kljucna stvar nije brendiranjne radi se o kombinaciji i inovaciji pravila igre. Treba vam konkurent u industirji i menjanje pravila igre. Radi se o celokupno ekosistemu , ne raid se samo o fosilnim gorivima nego i o skladištu  energije i funkcionisanju celokupnog sistema.  Ne radi se samo o vizuelnoj filantropiji radi se o tome kakav je holistički pristup kako se postavljate u odnosu na konkurenciju .  U našoj kompaniji pravimo aluluminijumske konzerve za alkohol, koka kolu  Vlada treba da da ljudima mogućnost da se može reciklirati , moramo šire sagledati sistem . u Nemačkoj je bilo šteta zbog loših propisa tamo su menjali pravila ne bili zaštitili staklo, na tražistu je jako puno koštalo, održivost mora da bude sa inovacijama propisima i dizajnom. Evropska komisija ima stoge propise za emisiju co2 u odnosu na pređene kilometre postavili su propise morali su da postignu 900 g po određenoj jedinci da  bi obezbedili poreze na osnovu kategorije vozila, to su instrumenti politike da bi se postavila sistemska rešenja za novi održivi razvoj. Mi smo mnogo efikasniji sa inovacijama ne radi se samo o potrošacima nego i o zaposlenima.  Ljudi imaju radnu efikasnost 4,3  boljitak u radu se oseti i na vašoj deci 5 sati radite nesto pogresno a onda radite nesto dobro ljudi zele da imaju kljucni priustup u ondosu na sate rada.


Na redu je Case Study 1 – Sustainability is not easy – Challenge the hardest topics

12.30 – 13.00

Sledi Coffee break.

ffdsgdgd
Vesna Savić Đukić, UNICEFDeca čine svega 17% od ukupnog stanovništva
Skoro 20% dece nije primilo sve vakcine, a blizu 30% dece mlađe od 5 godina nema adekvatnu ishranu
50% dece uzrasta od 3-5 godina ne ide u vrtiće, a čak 91% najsiromašnije dece  ne pohađa bilo kakav program učenja u predšksolskom dobu
Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom još uvek se bore za pristup  obrazovnim i zdravstvenim uslugama i rehabilitaciji
6.000 dece je razdvojeno od roditelja i smešteno u ustanove socijalne zaštite
Više od 40% dece je izloženo nasilnim metodama disciplinovanja kod kuće

Svetski indeks davanja (World Giving Index)   pozicionirao je Srbiju u 2016. godini na neslavnom 135. mestu od 140 zemalja.

UNICEF je u saradnji sa Udruženjem banaka Srbije i vodećim bankama pokrenuo nekoliko inicijativa koje treba da olakšaju doniranje za  programe za decu i porodice.

Unapređenje programa ishrane i zdravstvene zaštite za svako dete
Unapređenje usluga inkluzivnog, kvalitetong i relevantnog obrazovanja za svu decu
Pospešivanje uključivanja dece sa smetnjama u razvoju u društvo i obrazovni sistem
Jačanje bioloških porodica i zaštititu dece od siromaštva i njegovih negativnih posledica
Zaštita dece od zloupotreba, zanemarivanja i svih vrsta nasilja
Lobiranje da neophodne investicije za decu budu uključene i vidljive u nacionalnom i lokalnim budžetima

Rezultati druge ankete

panellll222222

 

danilo

Danilo Ćurčić:

Ono sto se mi trudimo da radimo je da što veći broj građanja vozi biicikl kako bi  smanjili zagađenje vazduha. Ima jako problema , tiču se gradova  ima jako puno stvari koji bismo mogli da menjamo putem partnerstva ali  često nemamo priliku da razgovaramo sa velikim kompanijama i razmenjujemo ideje  Bajsologija je počela kao web portal a tri godine postojimo kao udruženje.

Meni se čini da imam promene, pomenuli  smo kampanju “Samo ne auto” imali smo 9000 km pređenih bez auta veliki broj ljudi je došao biciklom ili peške na posao. Cilj je da se podstakne urbana mobilnost , biciklom se može mnogo brže i raspolozenije doći na posao.

milan

Milan Davidović:

Kada je u pitanju elektromobilnost u Srbiji i u svetu postoji ogromna razlika po pitanju svesti građana. Potrebni su ozbiljni angažmani džave. Kao kompanija u okviru profitnog sektora imali smo sreću da sarađujemo sa globalnim liderom . BMV proizvodi uz nultu zagađenja automobila, jako perspektivnina kompanija da smo mi bili impresionirani želili smo da to implementiramo i u Srbiji ali ne postoji državna regulativa u tom smisliu po pitanju razvoja infrasktrukture. Jedna Norveška je dostigla 25 % udela altrenativnog pogona, moramo prihvatiti promene jer se pretvaramo u deponiju automobila , nije pitanje da li želimo, prema ovom trendu rasta automobila biće dosta vozila na altrenativni pogon. Nemačka će uskoro izbaciti motore SUS u potpunosti, održavanje automobila je znatno manja , smanjeni su troškovi postoji nekoliko nivoa na kojima se znatno štedi i tako čuvamo životnu sredinu.

dzigrdgjl

Gorana Džudža Jakovljević:

Jako je teško objasniti zašto je važno uložiti u rani razvoj jer rezultati nisu vidljivi odmah.  Kada razgovaramo sa kompanija mnogo je lakše to objasniti kroz ekonomska istraživanja, svaka godina manje obrazovanja nosi sa sobom 10 % manju platu. Jedan deo našeg posla je podizanje svesti, fokusiramo se na obrazovanje ali to nije jedino cime se bavimo. Imali smo lepa iskustva sa bankarskim sektorom i individualnim donatorima . Mi se trudimo kad govorimo javno ili u individualnim razgovorima , ulaganjem u obrazovanje vodimo računa ko će biti ljudii koji će ovde raditi i obrazovati se u narednih 20 godina. Ova zemlja je po starosti veoma stara moramo svoriti uslove gde će se mladi ljud odlučivati za roditeljstvo , moramo negovati život na selima. Naš rad se fokusira na ruralne sredine i  tu smo da pomognemo tim ljudima u selima,  treba stvoriti uslove napraviti mesto za okupljanje stvarno pravi veliku promenu. . Ulaganje u decu bez obzira u kom dobu jeste jako važno , deca treba da razvijaju svoja interesovanja kao mala  treba im dati priliku da sanjare i mozda jednog dana rade divan posao.

dusan

Dušan Stokić:

Postoji trend rasta zainteresovanosti ako govorimo o kompanijama. Ono sto mene hrabri je struktura tih kompanija tu su velike kompanije dve su laurati. Tu su i mikro preduzeca koje su učestvovale sa svojim . Utičemo i na kompaniju in a poslovanje kompanije , smanjujemo procenat nezaposlenih. Mnoge kompanije nisu zainteresovane da se reklamiraju u pozitivnom smslu a to mogu bitni dobri primeri ostalima koji su radili na temu drustvene odgovornosti. Najzastupljeniji su projekti koji su vezani za drustvenu zajedniicu. Suština je objasniti  šta je društvena odgovornost, da se govori o filantropiji.

lsjflksjglgj

Key Note: Zorica Džida, Vojvođanska banka

Nečinjenje je isto tako društveno odgovorno, filatropija kao alat je dosta bitna. Treba da pojačamo aktivnosti o izveštaavanju od društveno odgovornom radu. Sve zemlje EU imaju tu direktivu izveštavanja “no financial reporting”.  Trenutno kod nas je aktuelna rekonstrukcija Galerije matice srpske imamo divnu saradnju u zadnje dve godine , nama je galerija aktivni saradnik u elaboraciji umetničkog dela. Naredne nedelje se galerija otvara.

11.00 – 12.00

 Sada sledi Panel 2 – Poslovanje u skladu sa principima održivog razvoja

Moderator: Vanja Kovačev
Key Note: Zorica Džida, Vojvođanska banka
Učesnici:
Dušan Stokić, direktor Centra za zaštitu životne sredine, standarde i tehničke propise

Danilo Ćurčić, osnivač “Bajsologije
Milan Davidović, Delta Motors

Gorana Džudža Jakovljević, Fondacija Novak Đoković

 

Tablet anketa prvog panela:

SCR2017_slajdovi_1920x1080_25bfsgsf

rewtrgrt

Vesna Damnjanović:

Mora mnogo da se radi, kakvi su mileniijumsi ili generacija X, oni očekuju da ih neko mentoriše i da to bude transparentno i da znaju šta će se desiti posle prakse. Ono što moram da pohvalim su kompanije, puno se toga razvilo, intereakcija između obrazovnog sistema i kompanija je jako kvalitetna. Informacija o praksama nije adekvatna , mnogi ne znaju kome su te prakse namenjene ili se to vezuje za studente završih godina i da li su te prakse plaćene ili ne . Treba da izgradimo model koji će davati povratnu vezu. Trendovi na tržistu su jako brzi a procesi akreditacije su jako spori, nismo u mogućnosti da menjamo programe. Mi smo uspeli zato što vidim ako je neko bolji ja ga pozovem u svoj tim.

Gledali smo da iskustva najboljih školi americkih, australijskih da sarađujemo direktno, uspeli smo da dovedemo svetska takmičenja u Srbiju. Velika stvar je da učimo od  ljudi koji su bolji od nas. Predstavnici kompanija nama jako puno pomažu dele znanje sa studentima, informišu nas o novostima na tržistu.

MIslim da svi treba da krenemo ka biznisu ne trebaju nam samo programeri , zato imamo vodeće konsultanske kuće. Uvek učimo, delimo, prenosimo znanje kroz mentorski rad postižemo mnogo .

brfrsb

 

 Dragan Stojković:

Defitivno se moramo prilagoditi nastanku novih modela i novih trendova. Jako puno kvalitetnih kadrova odlazi i zemlje, shvatili smo da jako puno novca troše i kad odu manja je verovatnoća da će se vratiti. Krenuli smo u reforme programa na univerzitetima, procedura je takva da to traje akreditacija je spora, tržiste se menja. Svaka generacija priča kako je ona najbolja. Generacije se menjaju i napreduju , treba odgovoriti promenama. Moramo koristiiti alate koji su bliski generacijama poput društvenih mreža, Treba da dajemo zadatke koji su savremeni. Novine koje smo uveli na ekonomskom fakultetu doveli su do toga da su mnogo zanimljiviji i prilagođeni novim generacijama.  Mi možemo da pokazemo kompanijama da naši studenti vrede, ako studentI nisu zainteresovani nema rezultata. Imamo primer sjajne saradnje sa kompanijom Delez . Jako nam je drago kada odemo u Delez jako puno ima naših kadrova tamo tome se veoma radujemo.  Organizujemo tamičenja okrugle stolove, radionice. Imali smo predstavnike  Deleza, Frikoma Henkela naših vodecih kompanija. Naši student odlaze u kompanije u posetu kad odu na lice mesta , to je njima jako koristi .  Bitno nam je da nam studenti rade u najboljnim kompanijama, time podižemo vrednost beogradskog univerziteta.

jovan

Jovan Protić:

Naša analiza od prošle godine tranzicija mladih na tržistu rada , gledali smo da se fokusiramo nit stopu. 25% mladih završava fakultete a 25 % mladih je u nit stopi niti se školuju, obrazuju niti rade , te ljude je problem naučiti da uče ponovo . Problem je podstaći ne samo da dođu na fakultete već i da odaberu prave stvari . Treba zadržavati kadrove ovde.  Mladi moraju da vode računa o svojoj konkurentosti ali nas brine mnogi veća populacija koja nije zaposlena.

Moja preporuka je udruživanje sinergija tih snaga biznis sektora. Ne samo CSR već širi aspect na tržistu rada.  Imamo opšti odliiv mozgova odlaze nam majstori, mlade dame spadaju u 14 posto onih koji traže posao u privatnim kompanijama 55 posto traži posao u državnim. Večina mladih žele da rade za državu jer nemaju alternativu . Broj mladih žena koji završavaju studije je bitno veći nego muškaraca velika prednost za žene, zato  je u inzinjerstvu i IT sektoru potputno drugacija situacija.

10.00 – 11.00
U toku je Panel 1 – Mladi i obrazovanje u Srbiji

Koliko su kompanije i pojedinci u Srbiji spremni da se bave mladima i studentima kroz edukativne programe

Moderator: Milica Marković, Direct Media

Učesnici:

Prof. Vesna Damnjanović, Fakultet organizacionih nauka Beograd

Prof. Dragan Stojković, Ekonomski fakultet u Beogradu

Jovan Protić, Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Republiku Srbiju

mihael

Michel Saint-Lot:

Najbolji način da počnemo ovu konferenciju bi bilo da pevamo  pesmu “Imagine.”- You may say I’m a dreamer. But I’m not the only one.  Direktori nekih od najuspešnjih globalnih  kompanija poput Google i Ikea obraćali su mi se sa 4 reči kako mogu da pogomnem . Otvorili su mi vrata obezbedjivali stručna znanja Unicefovog programa. Direktori sektora bankarstva i energetike su ponudili pomoću za decu iz Srbije. “Kako mogu da pomognem” upitao mi je Telenor, Vojvodjanska banka i Robert Čoban a šta sta oni svi imaju zajednicko –nude pomoć, u današnjem svetu u kom vlada enkonomska nestabilnost. Uspeh u 21. vek postižu kompanije koje imaju viši cilj osim puke dobiti. Kompanije koje upravljaju prema višem cilju mogu da stvaraju više za drustvo .Srbija danas beleži negatvan demorgrafski trend nažalost. Nama u unicefu će biti zadovoljstvo da radimo sa vama svim kompanijama koje žele da pomognu. Iskoriste vaši resurse uključivanjem višeg cilja i poštovanjem prava deteta možete da podstaknete svoj rast… Svako dete je bitno i to je Srbija koju želimo.

GOR_2690

Konferansije Maja Manojlović najavila je program i pozvala direktora UNICEF-a Michael Saint- Lota da otvori konferenciju.

GOR_2687

cipas fdfsgdg fsfsf

GOR_2681

kafa sgsdgdsg

CSR Srbija 2017“ danas se održava u hotelu      88Rooms od 9-17h.

Color Media Communications i magazin Diplomacy and Commerce već treću godinu za redom organizuju konferenciju posvećenu društveno odgovornom poslovanju.

Na ovogodišnjoj konferenciji govoriće se o zaštiti prava potrošača i razvoju održivih proizvoda, o savremenom konceptu upravljanja ljudskim resursima, i primerima dobre prakse u zemlji i inostranstvu.

Tokom 4 panela publika će imati priliku da se izjasni putem tablet anketa čije ćemo rezultate videti na kraju svake panel diskusije na video wall-u.

Vaša pitanja možete postavljati na tviteru sa haštagom #CSRSrbija2017