Home Konferencije Konferencija “Vojvodina u 2020”: Ištvan Pastor – Ova godina će za Vojvodinu...

Konferencija “Vojvodina u 2020”: Ištvan Pastor – Ova godina će za Vojvodinu biti prosperitetna godina

178
0

Konferencija “Vojvodina u 2020” održana je juče u Velikoj sali Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Konferencija je postala prepoznatljiva kao događaj koji otvara pitanja od značaja za razvoj Vojvodine u narednoj godini, o čemu kroz panele govore čelni ljudi Vlade Vojvodine, ambasadori, ekonomisti i vodeći privrednici iz Vojvodine.

Na samom početku, prisutnima se obratio Robert Čoban, direktor kompanije “Color Media Communications”, koji je uveo u temu konferencije i panela.

Podsetio je na neke od najvećih izazova sa kojima će se Vojvodina susresti do kraja godine, podsetio je da smo kroz panele prepoznali značaj razgovora i sa predstavnicima opština, ne samo gradova, kako bismo čuli šta su oni uradili, a možda bi trebalo i neko drugi.

– Duboko verujemo da je poljoprivreda važna – rekao je Čoban, istakavši da se sada najčešće govori o IT industriji i digitalnim temama. – Verovatno većina vas nije čula za srebrnu ekonomiju, a tiče se naših starijih sugrađana. Verujemo da je razgovor na tu temu bitan i u Vojvodini, mislimo i na godine odlaska u penziju i na mnoge druge teme – rekao je on.

Prisutnima se, zatim, obratio Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Vojvodine.

– Veliki je to izazov i velika odgovornost za godinu koja je tek počela, suočavanje sa situacijom. Sa jedne strane je realnost u kojoj se nalazimo, pa realnost u kojoj se nalaze oni oko nas, ono što mislimo da možemo realizovati, ono što drugi misle o nama, i na kraju su eventualno one prave – rekao je on.

– Ova godina će za Vojvodinu biti prosperitetna godina. Mislim da je potpuno realno da se nastave oni trendovi i oni tokovi koji su počeli prethodnih godina. Ne vidim razlog da bi trebalo da budu prekinuti – rekao je Pastor i dodao da je ubeđen da smo mi ovde u Vojvodini dovoljno mudri, odgovorni i prema sebi i drugima.

– Očekujem značajne rezultate na razvoju velikih infrastrukturnih projekata. Što se tiče privrednih aktivnosti, mislim da će one biti u trendu koje smo imali u prethodnom periodu – rekao je Pastor na kraju.

Na kraju se obratio Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, koji je otvorio konferenciju.

– U ovu godinu ulazimo sa rezultatima koji bi trebalo da obezbede građanima Vojvodine da žive bolje – počeo je predsednik pokrajinske vlade svoje obraćanje.

– U 2020. godini nastavićemo da realizujemo poslove koji su od interesa za sve građane. Ja bih danas otvorio tri teme: pitanje zaštite životne sredine – rekao je Mirović na konferenciji, podsetivši da je prošle godine usvojena deklaracija o njenoj zaštiti.

Rekonstrukcija zdravstvenog sistema – druga tema, pa i pitanje ekonomskog razvoja manje razvijenih opština.

– Naš osnovni zadatak će i dalje biti da manje dajemo onima koji imaju novca, a više dajemo onima koji nemaju – rekao je Mirović i napomenuo da je važna tema i odlazak stanovništva, pogotovo sa sela.

Na kraju, rekao je da želi da ohrabri celu javnost u cilju zajedničkog i koordinisanog rada.

Na panelu pod nazivom “Oda radosti: Gde je evropska budućnost Vojvodine, Srbije i Zapadnog Balkana” učestvovali su predstavnici Pokrajinske vlade, strani ambasadori i predstavnici NVO, odnosno: Roman Weixler, privremeni otpravnik poslova ambasade Slovenije; Dubravka Negre, šefica Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke; Aleksandar Simurdić, Evropski pokret Novi Sad; Ognjen Bjelić, pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu; Nj.E. Tomaš Kuchta, ambasador Republike Češke u Srbiji; Nj.E. Oana Kristina Popa, ambasadorka Rumunije u Srbiji i Srđan Majstorović, predsednik upravnog odbora CEP.

Panel je moderirao novinar Nebojša Parkić, koji je sa svojim sagovornicima diskutovao o ekonomskom razvoju zemlje i regiona, kao i o tome da li bi trebalo pristupiti EU ili ne.

– Budućnost Srbije, Vojvodine i svih građana je EU i tu moramo biti veoma, veoma jasni. Ne postoji pozivnica u Evropu, postoji zahtev kojim želimo da budemo članica EU – rekao je Srđan Majstorović, predsednik upravnog odbora CEP-a i istakao da je EU privlačna i zato što je regulatorni okvir sa najsavremenijim standardima.

Na drugom panelu “Businessman without Borders: Regonalna saradnja privrede Vojvodine” učestvovali su predstavnici Pokrajinske vlade, privrednih asocijaca iz Vojvodine, Srbije i zemalja regiona, odnosno: Nikola Žeželj, direktor Razvojne agencije Vojvodine; Boško Vučurević, Privredna komora Vojvodine; Vladimir Lalošević, predsednik Unije poslodavaca Vojvodine; Đorđe Koprivica, direktor finansija, Carlsberg i
Slobodan Cvetković, generalni direktor Novosadskog sajma.

Moderator panela, novinar Borislav Despotović diskutovao je sa svojim sagovornicima o tome na koji način veliki brendovi i fabrike utiču na privredu države, ali i o njihovom uticaju na manje privrednike, te i na potrošače, kao i sa kakvim se sve problemima suočavaju privrednici i potrošači na lokalnom nivou.

Slobodan Cvetković, generalni direktor “Novosadskog sajma”, pričao je o značaju sajma kao komunikacijskom kanalu, ali i za povezivanje i umrežavanje, pa i za druge izlagačke mogućnosti.

– Ono što je jako važno je da smo mi uspeli da napravimo određen napredak, ali to nije zasluga samo našeg menadžmenta, već i klime koja utiče da je u svetu naša prepoznatljivost bolja – rekao je Cvetković i dodao da smatra da je politički ambijent, postignut u poslednjih nekoliko godina, doveo do toga da se posao uradi kako bi trebalo. – Neke prepreke su što još nismo u EU, imamo privremene carinske prepreke za proizvode koje su iz u EU – dakle trebalo bi srediti i neke trgovinske barijere – završio je on.

Na trećem panelu “Plodovi zemlje: Poljoprivreda u Vojvodini u 2020.” učestvovali su predstavnici Pokrajinske vlade, velikih poljoprivrednih korporacija i mladi preuzetnici u agro-biznisu, odnosno: Mitar Deurić, Vinarija Deurić; Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo; Toša Matić, direktor zemljoradničke zadruge “Paprika”; Vera Tadić, poljoprivrednica i Branislav Sekulić, “Vrtlari”.

Moderator panela, novinarka Mirela Mitrić, diskutovali su o izazovima mladih preduzetnika da drže kontinuitet kvaliteta. Mitar Deurić, iz vinarije “Deurić”, naglasio je da postoji još nekoliko problema: sezonska radna snaga, sve stariji radnici, rast cene radnika, a stagnacija prodajne cene.

Sa druge strane, Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo kao jedan od imperativa naveo je odgovor na globalne klimatske promene. Kao i do sada, apostrofirano je na problem mladih koji odlaze sa sela. – Mladi ljudi imaju poseban status, ali bitna je i činjenica da mladi ljudi moraju biti motor razvoja savremene poljoprivrede u Srbiji – rekao je on.

Radojević je pričao i o značaju zemljoradničkih zadruga i o konkursima koji su namenjeni samo njima. – Zadrugari su spremni da investiraju, treba neko samo da ih prepozna – završio je on.

Sa time se slaže i Branislav Sekulić, vlasnik brenda “Vrtlari”. – Bitno je da se nastavi sa merama pružanja podrške mladima.

Panelisti su se složili da su važni i biznis plan i strpljenje.

U četvrtom panelu “Učimo jedni od drugih: Razgovor čelnika vojvođanskih gradova i opština” učestovali su: Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada; Damjan Miljanić, predsednik opštine Kula; Vladimir Gak, predsednik opštine Inđija; Pavle Markov, gradonačelnik Kikinde i Dušanka Golubović, gradonačelnica Sombora.

Sa njima je razgovarala novinarka Aleksandra Popović, koja je moderirala panel i sa panelistima diskutovala o investicijama opština na čijem čelu se nalaze, međusobnoj saradnji među gradovima i lokalnim samoupravama u vezi sa raznim projektima.

Na pitanje od koga Novi Sad uči, Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada, istakao je:

– Rekao bih da je Novi Sad atraktivan i da mnoge opštine uče i žele da sarađuju i sa Gradom. Što se tiče većih gradova, uvek možemo da gledamo kako oni rešavaju probleme i kako im pristupaju – završio je, dodavši da je nama je potrebno bolje povezivanje, ali i: – Nije samo u pitanju visina plate, već je u pitanju i ambijent.

U petkom panelu “Health in 2020: Zdravstvo Vojvodine – projekti, izazovi i vizije” učestovali su predstavnici Pokrajinske vlade, zdravstvenih institucija i privatnih klinika, odnosno: Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo; Dr Steva Panić, direktor Doma zdravlja Odžaci; doc dr Jelena Antić, direktorka Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine i prof dr Edita Stokić, direktorka Kliničkog centra Vojvodine.

Moderator panela, novinarka Ljubica Petrović, sa panelistima je razgovarala o projektima i ulaganjima u opremu i infrastrukturu zdravstva, ali i o problemu odlaska radne snage u inostranstvo.

– Problem je što su nam lekari u starijoj životnoj dobi, što ovi mlađi što treba da naslede starije žele da se bave uskim delovima medicine. Demografska situacija nam ne ide na ruku, mali domovi zdravlja najviše osećaju problem – objasnio je Zoran Gojković i rekao da oni koji odlaze kažu da žele drugačiji način života, drugačije uslove rada i edukaciju.

Dr Edita Stokić, nadovezala se na priču o odlasku stručnog kadra i objasnila da su pokušali da saniraju problem unutrašnjom internom edukacijom kadrova određenih profila u određenim jedinicama pod mentorstvom.

U šestom panelu “Silver Economy: Kako se Vojvodina, Srbija i Evropa prilagođavaju fenomenu starenja stanovništva” učestvovali su predstavnici Pokrajinske Vlade, strani ambasadori, predstavnici NVO i privatnih kompanija, odnosno: Predrag Vuletić, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku; Suzana Paunović, direktorka kancelarije za ljudska i manjinska prava; Mirko Jankelić, Dečije selo; Ana Vila, direktorica doma Veternik; Slavica Škrbić, direktorica Gerontološkog centra i Zvonka Cvejić, “Cvejin salaš”.

Moderator panela, novinarka Vesna Farkaš, razgovarala je sa svojim sagovornicima o demografskom starenju stanovništva, uzrocima i posledicama, kao i o poslovima kod kojih se radnik, pre svega oseća dobro i korisno sebi, a potom i drugima i zajednici.

– Na ekonomiju značajno utiču i migracije stanovništva. Svi znamo da na teritoriji Srbije 43 hiljade ljudi ode. U ovom trenutku aktivnog biračkog tela je oko 400 hiljada ljudi – rekao je Predrag Vuletić koji se osvrnuo i na temu nasilja nad starima.

Srbija se nalazi među 10 zemalja sa najstarijim stanovništvom što bi trebalo, složili su se panelisti, da nas zabrine i zamisli.