Danas je od 11 časova, putem lajv strima na Fejsbuk stranici i Jutjub kanalu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, održan jubilarni peti BEOGRADSKI KONTRAPUNKT, međunarodna konferencija koja je realizovana u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije.
BEOGRADSKI KONTRAPUNKT obeležio je 60-godišnjicu dodele Nobelove nagrade Ivi Andriću, čija se književna dela i dalje objavljuju širom sveta.
Pozdravnu reč onlajn publici i učesnicima uputila je Maja Gojković, potpredsednica vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja istakavši da je težnja ka slobodi jedna od tema koja uvek zaokupljuje misleće ljude svog doba, bilo da je reč o slobodnom pojedincu, narodu ili državi.
“U dobu u kojem živimo, kada je moderna tehnologija delimično uspela da razbije komunikacione barijere, ostalo je otvoreno pitanje koliko je savremeni čovek istinski slobodan. Trka za materijalnim bogatstvom, manjak slobodnog vremena i posledično sve veća udaljenost od prirode, doveli su do toga da se čitav svet zapita: – Kuda dalje? – kao što kaže naslov ovogodišnjeg Beogradskog kontrapunkta“, ispričala je Gojkovićeva.
Učesnici, eminentni gosti iz regiona, osvrnuli su se na činjenicu da je Ivo Andrić u svom govoru povodom dodele Nobelove nagrade za književnost (1961.), pre tačno šest decenija, izrazio nadu da će ova nagrada pomoći međunarodnom promovisanju naše književnosti.
Profesor Darko Tanasković, specijalni gost konferencije, istakao je u svom izlaganju da ni partikularna ideologija, ni opšta totalna ideologija spasiteljskog i sveobjašnjavajućeg tipa, Adriću nikada nije bila cilj već politika kao rad za opšte dobro među narodima i među državama.
„Andrić je pokazao da su ljudi sa ovih prostora u nimalo jednostavnoj poziciji, odnosno da su već u startu bačeni u turbulentni prostor gde se ukrštaju kulture, religije, politički interesi. Ono što na početku predstavlja blagu opasnost, da se možda u ovakvom jednom primarnom čitanju njegovih dela koje je počelo nakon primanja Nobelove nagrade, može govoriti o petrifikaciji, okamenjivanju tih imagoloških obrazaca“ – primetila je Elizabeta Šeleva, poznata književnica iz Severne Makedonije.
Miro Vuksanović, jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisca, akademik i predsednik UO Andrićeve zadužbine, rekao je da Andrić pre Drugog svetskog rata nije prihvatio da bude zastupljen u antologiji hrvatske proze, kao i da je zbirku pripovedaka koja je objavljena u Zagrebu, u kojoj su kroatizovani njegovi izrazi, sa velikom ljutnjom i besom poništio i bio spreman na sudove i rasprave.
“On se, dakle, opredelio da piše na srpskom jeziku, da pripada jugoslovenskoj kulturi“ – istakao je Vuksanović.
Pesnik i esejista iz Hrvatske, Đorđe Matić, podvukao je “da kolonijalni pogled očekuje od umetničkih dela iz rubnih kultura, iako se ja sa tim ne bih složio, dve stvari: egzotizaciju i auto-egzotizaciju, ali i jednostavan stil, jednostavan način prezentacije poetike.“
Na kraju, Zoran Milutinović, profesor južnoslovenskih književnosti na Univerzitetskom koledžu u Londonu, zaključio je “da je Andrić bio neka vrsta antropološkog pesimiste, da je bio skloniji ideji da se stvari neće bitno promeniti na bolje, ne da će postajati gore, nego da će uvek i u svim vremenima u različitim oblicima postojati iste sile pod kojima mi i danas živimo i pod kojima su ljudi oduvek živeli.“
Konferencija je protekla u dobrom i inspirativnom raspoloženju, a svi učesnici su se na kraju složili da je Andrićeva transideološka pozicija svojevrsan znak pored puta i potencijalni odgovor na pitanje: kuda dalje.
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka zahvaljuje se ministarki kulture i informisanja Maji Gojković i svim učesnicima, posebno našem proslavljenom glumcu Tihomiru Tiki Staniću koji je maestralno odglumio Ivu Andrića u promo spotovima. Celu konferenciju možete pogledati na Fejsbuk stranici i Jutjub kanalu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka,
