Home Festivali #FestivalLjubavi2022: Otvorena izložba Mirka Ilića “Tolerancija” na platou ispred Promenade

#FestivalLjubavi2022: Otvorena izložba Mirka Ilića “Tolerancija” na platou ispred Promenade

321
0

U okviru festivala, danas je otvorena izložba plakata “Tolerancija” sa 29 radova najboljih dizajnera iz celog sveta. Kustos izložbe je Mirko Ilić, američki dizajner srpskog porekla.

Izložbu su otvorili:

  • Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog,
  • Stefan Gajić, dizajner iz Srbije čiji rad se nalazi na izložbi.

“O međusobnom uvažavanju, o toleranciji, ne može se govoriti u kamernim prostorima, u akademskim raspravama, tolerancija se živi. Ili jesi, ili nisi. Moja lična zahvalnost svima onima koji su svoj umetnički dar uložili u to da nam poklone očima poruke – malo ljudujte. Ništa više i ništa manje. Nema boljeg grada od Novog Sada da kažemo ovde volimo da gledamo plakate o tome kako se ljudi međusobno uvažavaju”, rekla je Gordana Čomić prilikom otvaranja izložbe.

Ovo je treće izdanje izložbe “Tolerancija” u Novom Sadu.

Prvi put je izložba predstavljena povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava 10. decembra 2017. na Trgu slobode u Novom Sadu, u okviru festivala “Novosadski Winterfest“.

Godinu dana kasnije, nove plakate sa temom tolerancije izložili smo u okviru “Festivala ljubavi”.

Na izložbi „Tolerancija“ u Novom Sadu biće predstavljeno 29 novih plakata najuticajnijih savremenih grafičkih dizajnera iz celog sveta koji su se odazvali pozivu Mirka Ilića, renomiranog grafičkog dizajnera i ilustratora iz Njujorka, inicijatora i autora izložbe, da kreiraju plakate na temu tolerancije, sa zadatkom da plakati sadrže reč tolerancija ispisanu na njihovom maternjem jeziku. Suština projekta jeste prezentacija izložbe u javnim prostorima, na ulicama i trgovima, a ne u galerijama, sa idejom da bude dostupna svim građanima kako bi se ukazalo na značaj poštovanja prava i dostojanstva svakog pojedinca.

Reč je o putujućoj izložbi koja je do sada prikazana u 39 zemalja širom Evrope i sveta. Sa svakim novim gradom u kome je „Tolerancija“ predstavljena, jedan od najistaknutijih dizajnera iz te zemlje uzeo je učešće na izložbi sa svojim plakatom na istu temu, te na izložbi učestvuje preko 180 dizajnera. Izložba „Tolerancija“ je do sada prezentovana u Ljubljani (Slovenija), Mariboru (Slovenija), Cetinju (Crna Gora), Sarajevu (BiH), Beogradu (Srbija), Bredi (Holandija), Madridu (Španija), Sijetlu (SAD), Menlo Parku u Kaliforniji (SAD), Izmiru (Turska), Santo Domingu (Dominikanska Republika) i Harkovu (Ukrajina) i mnogim drugim gradovima širom sveta. Izložbu je do sada videlo preko 300.000 ljudi, a ovogodišnja izložba u Novom Sadu je 131. po redu.

Značaj izložbe „Tolerancija“ jeste u činjenici da su svetski autori na originalan i kreativan način dali umetnički doprinos promišljanjima o globalno važnoj i uvek aktuelnoj temi. Svojim aktivnim učešćem u afirmaciji univerzalnih ljudskih vrednosti, umetnici promovišu mir i toleranciju među ljudima. Jedan od autora plakata na izložbi i najuticajniji grafički dizajner današnjice, Milton Glejzer, objasnio je šta za njega znači tolerancija. “Ključno je da ljudi prigrle toleranciju. Ona je jedini protivotrov takmičarskom duhu koji obeležava ljudski rod. U ovom istorijskom trenutku, ovoj se reči nerado pridaje značaj. Ono što zapravo želimo da ona znači jeste prihvatanje i velikodušnost”.

Mirko Ilić, autor projekta i jedan od najznačajnijih grafičkih dizajnera sa prostora bivše Jugoslavije, izneo je povodom izložbe svoj stav o netoleranciji u društvu: „Najčešći razlozi netolerancije su pripadanje „pogrešnom“ plemenu, „pogrešna“ boja kože, „pogrešna“ seksualna orijentacija, „pogrešna“ religija. Tri od ova četiri „pogrešna“ razloga prouzrokovana su rođenjem. A to je nešto za što osoba zapravo nije odgovorna, nije uopšte u mogućnosti da kontroliše. Dakle, ne tolerišu te kakav si rođen. Dakle, bolje je da nisi rođen. Dakle, bolje je da ne postojiš, bolje je da si mrtav. Zar to nije užasno? Uz to, te tri „pogrešne“ stvari čine maksimalno 10 % naših razlika, u ostalih 90 % smo isti. Želimo da volimo. Želimo biti voljeni. Želimo sigurnost. Želimo posao, hranu, vodu, krov nad glavom. Želimo dug život sebi i svojoj deci. Zar to nije više razloga za toleranciju nego netoleranciju? Ova izložba bi trebalo da bude mali vizuelni podsetnik na to.“